Рјечник

sr Радити   »   lv Strādāšana

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [piecdesmit pieci]

Strādāšana

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Шта сте по занимању? K-- Jū- ---t-p-- --o-e-i-as? K__ J__ e___ p__ p__________ K-s J-s e-a- p-c p-o-e-i-a-? ---------------------------- Kas Jūs esat pēc profesijas? 0
Мој муж је по занимању доктор. Ma-- ---s-pē- p-of-sijas-i--ār---. M___ v___ p__ p_________ i_ ā_____ M-n- v-r- p-c p-o-e-i-a- i- ā-s-s- ---------------------------------- Mans vīrs pēc profesijas ir ārsts. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. E--s--ād-ju u---u-s--d----a- -e--āsu. E_ s_______ u_ p________ p__ m_______ E- s-r-d-j- u- p-s-l-d-i p-r m-d-ā-u- ------------------------------------- Es strādāju uz pusslodzi par medmāsu. 0
Ускоро ћемо добити пензију. D--z--ums --- p-nsija. D___ m___ b__ p_______ D-ī- m-m- b-s p-n-i-a- ---------------------- Drīz mums būs pensija. 0
Али су порези високи. Bet-nod-kļi -----e--. B__ n______ i_ l_____ B-t n-d-k-i i- l-e-i- --------------------- Bet nodokļi ir lieli. 0
И здравствено осигурање је високо. U----dicīn-skā ---r-šināš-n- ir-dārg-. U_ m__________ a____________ i_ d_____ U- m-d-c-n-s-ā a-d-o-i-ā-a-a i- d-r-a- -------------------------------------- Un medicīniskā apdrošināšana ir dārga. 0
Шта желиш једном постати? P-r-ko--- g-i-- --ūt? P__ k_ t_ g____ k____ P-r k- t- g-i-i k-ū-? --------------------- Par ko tu gribi kļūt? 0
Ја желим постати инжењер. E- v--os -ļ-t-inž-n----s. E_ v____ k___ i__________ E- v-l-s k-ū- i-ž-n-e-i-. ------------------------- Es vēlos kļūt inženieris. 0
Желим да студирам на универзитету. Es ---bu --u--t-u-ive---t-tē. E_ g____ s_____ u____________ E- g-i-u s-u-ē- u-i-e-s-t-t-. ----------------------------- Es gribu studēt universitātē. 0
Ја сам приправник. Es esmu--ra-ti--nt-. E_ e___ p___________ E- e-m- p-a-t-k-n-s- -------------------- Es esmu praktikants. 0
Ја не зарађујем много. Es no---nu n---pa-i-daudz. E_ n______ n_ ī____ d_____ E- n-p-l-u n- ī-a-i d-u-z- -------------------------- Es nopelnu ne īpaši daudz. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. E--e----p---sē ārzemēs. E_ e___ p_____ ā_______ E- e-m- p-a-s- ā-z-m-s- ----------------------- Es esmu praksē ārzemēs. 0
Ово је мој шеф. Tas i----n- p-i-----e--. T__ i_ m___ p___________ T-s i- m-n- p-i-k-n-e-s- ------------------------ Tas ir mans priekšnieks. 0
Имам драге колеге. M-- -- jau-- ko--ģi. M__ i_ j____ k______ M-n i- j-u-i k-l-ģ-. -------------------- Man ir jauki kolēģi. 0
У подне увек идемо у кантину. Pusdie--s-mēs-vien--- ejam--z-uz---um--ēd-ī--. P________ m__ v______ e___ u_ u_______ ē______ P-s-i-n-s m-s v-e-m-r e-a- u- u-ņ-m-m- ē-n-c-. ---------------------------------------------- Pusdienās mēs vienmēr ejam uz uzņēmuma ēdnīcu. 0
Ја тражим радно место. E- m-k---u-da---viet-. E_ m______ d__________ E- m-k-ē-u d-r-a-i-t-. ---------------------- Es meklēju darbavietu. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. E---au --d--e--u-bez------. E_ j__ g___ e___ b__ d_____ E- j-u g-d- e-m- b-z d-r-a- --------------------------- Es jau gadu esmu bez darba. 0
У овој земљи има превише незапослених. Ša-- valstī-ir p---- ----- -e---r-n----. Š___ v_____ i_ p____ d____ b____________ Š-j- v-l-t- i- p-r-k d-u-z b-z-a-b-i-k-. ---------------------------------------- Šajā valstī ir pārāk daudz bezdarbnieku. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?