Рјечник

sr нешто образложити 2   »   lv kaut ko pamatot 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [septiņdesmit seši]

kaut ko pamatot 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? K-pēc-t- neat-ā-i? K____ t_ n________ K-p-c t- n-a-n-c-? ------------------ Kāpēc tu neatnāci? 0
Био / Била сам болестан / болесна. Es--iju-s---a. E_ b___ s_____ E- b-j- s-i-a- -------------- Es biju slima. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. E- --a--ā-u- j- -i-u s---a. E_ n________ j_ b___ s_____ E- n-a-n-c-, j- b-j- s-i-a- --------------------------- Es neatnācu, jo biju slima. 0
Зашто она није дошла? K-p-- vi-a-ne-t----? K____ v___ n________ K-p-c v-ņ- n-a-n-c-? -------------------- Kāpēc viņa neatnāca? 0
Она је била уморна. V-ņa-bij- ----rus-. V___ b___ n________ V-ņ- b-j- n-g-r-s-. ------------------- Viņa bija nogurusi. 0
Она није дошла, јер је била уморна. V-ņ--ne-tnāca,--- b--- n-g-r-si. V___ n________ j_ b___ n________ V-ņ- n-a-n-c-, j- b-j- n-g-r-s-. -------------------------------- Viņa neatnāca, jo bija nogurusi. 0
Зашто он није дошао? K-p---vi-š---at-ā-a? K____ v___ n________ K-p-c v-ņ- n-a-n-c-? -------------------- Kāpēc viņš neatnāca? 0
Он није имао воље. Vi-a- --b--a----ēš--ā-. V____ n_____ v_________ V-ņ-m n-b-j- v-l-š-n-s- ----------------------- Viņam nebija vēlēšanās. 0
Он није дошао, јер није имао воље. V-ņ---ea-n-c-,------ņ---n--ij--vēlēš--ās. V___ n________ j_ v____ n_____ v_________ V-ņ- n-a-n-c-, j- v-ņ-m n-b-j- v-l-š-n-s- ----------------------------------------- Viņš neatnāca, jo viņam nebija vēlēšanās. 0
Зашто ви нисте дошли? K--ē- jū--nea-n-cāt? K____ j__ n_________ K-p-c j-s n-a-n-c-t- -------------------- Kāpēc jūs neatnācāt? 0
Наш ауто је покварен. Mūs- -ašīn---apl-s-. M___ m_____ s_______ M-s- m-š-n- s-p-ī-a- -------------------- Mūsu mašīna saplīsa. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. Mē- -eat-ācām--jo ---- -ašī--------s-. M__ n_________ j_ m___ m_____ s_______ M-s n-a-n-c-m- j- m-s- m-š-n- s-p-ī-a- -------------------------------------- Mēs neatnācām, jo mūsu mašīna saplīsa. 0
Зашто људи нису дошли? K-p-- ļa-----n--t--ca? K____ ļ_____ n________ K-p-c ļ-u-i- n-a-n-c-? ---------------------- Kāpēc ļaudis neatnāca? 0
Пропустили су воз. Vi-i-no-avē-a-vilc----. V___ n_______ v________ V-ņ- n-k-v-j- v-l-i-n-. ----------------------- Viņi nokavēja vilcienu. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. Viņi ne--nā------ no--vēja v--cie--. V___ n________ j_ n_______ v________ V-ņ- n-a-n-c-, j- n-k-v-j- v-l-i-n-. ------------------------------------ Viņi neatnāca, jo nokavēja vilcienu. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Kā--- -----at-ā--? K____ t_ n________ K-p-c t- n-a-n-c-? ------------------ Kāpēc tu neatnāci? 0
Ја нисам смео / смела. E----drī-s--ju. E_ n___________ E- n-d-ī-s-ē-u- --------------- Es nedrīkstēju. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. E- --at----,--- -----k-tēju. E_ n________ j_ n___________ E- n-a-n-c-, j- n-d-ī-s-ē-u- ---------------------------- Es neatnācu, jo nedrīkstēju. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...