Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   lv Modālo darbības vārdu pagātne 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [astoņdesmit septiņi]

Modālo darbības vārdu pagātne 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. M-ms -i-a jāa---j p--es. M___ b___ j______ p_____ M-m- b-j- j-a-l-j p-ķ-s- ------------------------ Mums bija jāaplej puķes. 0
Ми морасмо поспремити стан. M-m---i-a----z--pj -zī-ok--s. M___ b___ j_______ d_________ M-m- b-j- j-u-k-p- d-ī-o-l-s- ----------------------------- Mums bija jāuzkopj dzīvoklis. 0
Ми морасмо опрати посуђе. Mu-s --j--jān-m---ā t--u--. M___ b___ j________ t______ M-m- b-j- j-n-m-z-ā t-a-k-. --------------------------- Mums bija jānomazgā trauki. 0
Морасте ли ви платити рачун? Va---ums----- jās-ma--ā---ķ-n-? V__ j___ b___ j________ r______ V-i j-m- b-j- j-s-m-k-ā r-ķ-n-? ------------------------------- Vai jums bija jāsamaksā rēķins? 0
Морасте ли ви платити улаз? Va--jum- -i----ā-ak-- pa--i-e--- -iļetēm? V__ j___ b___ j______ p__ i_____ b_______ V-i j-m- b-j- j-m-k-ā p-r i-e-a- b-ļ-t-m- ----------------------------------------- Vai jums bija jāmaksā par ieejas biļetēm? 0
Морасте ли ви платити казну? V---j-ms -i-a --m-k-- s-d-------? V__ j___ b___ j______ s___ n_____ V-i j-m- b-j- j-m-k-ā s-d- n-u-a- --------------------------------- Vai jums bija jāmaksā soda nauda? 0
Ко се мораше опростити? K-m bi-a j-----dās? K__ b___ j_________ K-m b-j- j-a-v-d-s- ------------------- Kam bija jāatvadās? 0
Ко мораше ићи раније кући? Ka----j- -gr---āie- -ā-ās? K__ b___ a___ j____ m_____ K-m b-j- a-r- j-i-t m-j-s- -------------------------- Kam bija agri jāiet mājās? 0
Ко мораше узети воз? K-m----a ------- a--vilci-n-? K__ b___ j______ a_ v________ K-m b-j- j-b-a-c a- v-l-i-n-? ----------------------------- Kam bija jābrauc ar vilcienu? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. M-s neg--b-j---i-gi pal-k-. M__ n_________ i___ p______ M-s n-g-i-ē-ā- i-g- p-l-k-. --------------------------- Mēs negribējām ilgi palikt. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. M-s---grib-----neko-dz-r-. M__ n_________ n___ d_____ M-s n-g-i-ē-ā- n-k- d-e-t- -------------------------- Mēs negribējām neko dzert. 0
Ми не хтедосмо сметати. M-s --gr---jām---a-c--. M__ n_________ t_______ M-s n-g-i-ē-ā- t-a-c-t- ----------------------- Mēs negribējām traucēt. 0
Ја хтедох управо телефонирати. E--ti----gri-ēj--p-ez-a--t. E_ t____ g______ p_________ E- t-k-o g-i-ē-u p-e-v-n-t- --------------------------- Es tikko gribēju piezvanīt. 0
Ја хтедох управо позвати такси. E- --i--ju-pasūtī- --k-om--ru. E_ g______ p______ t__________ E- g-i-ē-u p-s-t-t t-k-o-e-r-. ------------------------------ Es gribēju pasūtīt taksometru. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. E--gr-bēju--ra--t---j--. E_ g______ b_____ m_____ E- g-i-ē-u b-a-k- m-j-s- ------------------------ Es gribēju braukt mājās. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. Es d--ā-u- t- -ri-ē-- p-e-v--īt--a-ai --eva-. E_ d______ t_ g______ p________ s____ s______ E- d-m-j-, t- g-i-ē-i p-e-v-n-t s-v-i s-e-a-. --------------------------------------------- Es domāju, tu gribēji piezvanīt savai sievai. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. Es -o-ā----t---ribēji----zv-nīt-u-----m. E_ d______ t_ g______ p________ u_______ E- d-m-j-, t- g-i-ē-i p-e-v-n-t u-z-ņ-m- ---------------------------------------- Es domāju, tu gribēji piezvanīt uzziņām. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. Es-d--ā----t- g---ēj- ---ūtī---icu. E_ d______ t_ g______ p______ p____ E- d-m-j-, t- g-i-ē-i p-s-t-t p-c-. ----------------------------------- Es domāju, tu gribēji pasūtīt picu. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...