Рјечник

sr Трговине   »   be Крамы

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [пяцьдзесят тры]

53 [pyats’dzesyat try]

Крамы

[Kramy]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. Мы ---ае- с----ыў----краму. Мы шукаем спартыўную краму. М- ш-к-е- с-а-т-ў-у- к-а-у- --------------------------- Мы шукаем спартыўную краму. 0
My---ukaem-sp-rt----y--kramu. My shukaem spartyunuyu kramu. M- s-u-a-m s-a-t-u-u-u k-a-u- ----------------------------- My shukaem spartyunuyu kramu.
Ми тражимо месницу. Мы ш----м мяс--ю -р--у. Мы шукаем мясную краму. М- ш-к-е- м-с-у- к-а-у- ----------------------- Мы шукаем мясную краму. 0
M- -hu-a-----a--uyu -r---. My shukaem myasnuyu kramu. M- s-u-a-m m-a-n-y- k-a-u- -------------------------- My shukaem myasnuyu kramu.
Ми тражимо апотеку. М---ука-м-апт--у. Мы шукаем аптэку. М- ш-к-е- а-т-к-. ----------------- Мы шукаем аптэку. 0
M----uk-e---pt-k-. My shukaem apteku. M- s-u-a-m a-t-k-. ------------------ My shukaem apteku.
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. Мы-хо--- ----ць ф-тбо-ьны -яч. Мы хочам купіць футбольны мяч. М- х-ч-м к-п-ц- ф-т-о-ь-ы м-ч- ------------------------------ Мы хочам купіць футбольны мяч. 0
My k----am ku-і-s’ f-tbol-ny mya-h. My khocham kupіts’ futbol’ny myach. M- k-o-h-m k-p-t-’ f-t-o-’-y m-a-h- ----------------------------------- My khocham kupіts’ futbol’ny myach.
Наиме, желимо купити саламу. М--хо-а--ку--ц- -а--мі. Мы хочам купіць салямі. М- х-ч-м к-п-ц- с-л-м-. ----------------------- Мы хочам купіць салямі. 0
M- ---c--m -u--t-- sa--am-. My khocham kupіts’ salyamі. M- k-o-h-m k-p-t-’ s-l-a-і- --------------------------- My khocham kupіts’ salyamі.
Наиме, желимо купити лекове. М- ---ам-к-п-ц- -е--. Мы хочам купіць лекі. М- х-ч-м к-п-ц- л-к-. --------------------- Мы хочам купіць лекі. 0
My -ho--a- ku--ts- -e-і. My khocham kupіts’ lekі. M- k-o-h-m k-p-t-’ l-k-. ------------------------ My khocham kupіts’ lekі.
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. М- --ка-м с--р---ну- -р-му,-----купі---ф--бо-ь-ы----. Мы шукаем спартыўную краму, каб купіць футбольны мяч. М- ш-к-е- с-а-т-ў-у- к-а-у- к-б к-п-ц- ф-т-о-ь-ы м-ч- ----------------------------------------------------- Мы шукаем спартыўную краму, каб купіць футбольны мяч. 0
M- shu-a-----a-ty--u-u -ram-, k-- -u----’--u-b---ny myac-. My shukaem spartyunuyu kramu, kab kupіts’ futbol’ny myach. M- s-u-a-m s-a-t-u-u-u k-a-u- k-b k-p-t-’ f-t-o-’-y m-a-h- ---------------------------------------------------------- My shukaem spartyunuyu kramu, kab kupіts’ futbol’ny myach.
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Мы-ш------мясн-ю--рам-, --б--у---ь -----і. Мы шукаем мясную краму, каб купіць салямі. М- ш-к-е- м-с-у- к-а-у- к-б к-п-ц- с-л-м-. ------------------------------------------ Мы шукаем мясную краму, каб купіць салямі. 0
My shuka-- m-asnu-u ----u---a- ku--t-- salyam-. My shukaem myasnuyu kramu, kab kupіts’ salyamі. M- s-u-a-m m-a-n-y- k-a-u- k-b k-p-t-’ s-l-a-і- ----------------------------------------------- My shukaem myasnuyu kramu, kab kupіts’ salyamі.
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. М----------п--к---к-----п-ць -екі. Мы шукаем аптэку, каб купіць лекі. М- ш-к-е- а-т-к-, к-б к-п-ц- л-к-. ---------------------------------- Мы шукаем аптэку, каб купіць лекі. 0
M--shuka---a--eku, k-- -upіt----e--. My shukaem apteku, kab kupіts’ lekі. M- s-u-a-m a-t-k-, k-b k-p-t-’ l-k-. ------------------------------------ My shukaem apteku, kab kupіts’ lekі.
Ја тражим златарa. Я ---а- юве----у- -р---. Я шукаю ювелірную краму. Я ш-к-ю ю-е-і-н-ю к-а-у- ------------------------ Я шукаю ювелірную краму. 0
Ya-----ay--yuvel--nuyu-kramu. Ya shukayu yuvelіrnuyu kramu. Y- s-u-a-u y-v-l-r-u-u k-a-u- ----------------------------- Ya shukayu yuvelіrnuyu kramu.
Ја тражим фото радњу. Я--у-а---р--у фо-------а-. Я шукаю краму фотатавараў. Я ш-к-ю к-а-у ф-т-т-в-р-ў- -------------------------- Я шукаю краму фотатавараў. 0
Ya -huk--- --amu -o-atavarau. Ya shukayu kramu fotatavarau. Y- s-u-a-u k-a-u f-t-t-v-r-u- ----------------------------- Ya shukayu kramu fotatavarau.
Ја тражим посластичарницу. Я шук-ю ---дыт-рс-у-. Я шукаю кандытарскую. Я ш-к-ю к-н-ы-а-с-у-. --------------------- Я шукаю кандытарскую. 0
Ya--huk-y-----d-t---ku-u. Ya shukayu kandytarskuyu. Y- s-u-a-u k-n-y-a-s-u-u- ------------------------- Ya shukayu kandytarskuyu.
Наиме, намеравам купити прстен. Я з--р-юс- -----ь--ольца. Я збіраюся купіць кольца. Я з-і-а-с- к-п-ц- к-л-ц-. ------------------------- Я збіраюся купіць кольца. 0
Y- z-іr--u-ya -upі--’-ko-’tsa. Ya zbіrayusya kupіts’ kol’tsa. Y- z-і-a-u-y- k-p-t-’ k-l-t-a- ------------------------------ Ya zbіrayusya kupіts’ kol’tsa.
Наиме, намеравам купити филм. Я--б-р--с--к-п--- --ё---. Я збіраюся купіць плёнку. Я з-і-а-с- к-п-ц- п-ё-к-. ------------------------- Я збіраюся купіць плёнку. 0
Ya ---rayusy- k-------pl-n-u. Ya zbіrayusya kupіts’ plenku. Y- z-і-a-u-y- k-p-t-’ p-e-k-. ----------------------------- Ya zbіrayusya kupіts’ plenku.
Наиме, намеравам купити торту. Я--б-р---- к----ь --р-. Я збіраюся купіць торт. Я з-і-а-с- к-п-ц- т-р-. ----------------------- Я збіраюся купіць торт. 0
Y--z-----us-----pіt-- tor-. Ya zbіrayusya kupіts’ tort. Y- z-і-a-u-y- k-p-t-’ t-r-. --------------------------- Ya zbіrayusya kupіts’ tort.
Ја тражим златарa да купим прстен. Я-ш--аю---е--р--ю -----,---- --пі-----ль-а. Я шукаю ювелірную краму, каб купіць кольца. Я ш-к-ю ю-е-і-н-ю к-а-у- к-б к-п-ц- к-л-ц-. ------------------------------------------- Я шукаю ювелірную краму, каб купіць кольца. 0
Y---hu--y----vel-r--y- k--mu,-k-----pіts’ --l-tsa. Ya shukayu yuvelіrnuyu kramu, kab kupіts’ kol’tsa. Y- s-u-a-u y-v-l-r-u-u k-a-u- k-b k-p-t-’ k-l-t-a- -------------------------------------------------- Ya shukayu yuvelіrnuyu kramu, kab kupіts’ kol’tsa.
Ја тражим фото радњу да купим филм. Я ш--а- ---м- --т--а-ар-ў, --б---піць-п--н--. Я шукаю краму фотатавараў, каб купіць плёнку. Я ш-к-ю к-а-у ф-т-т-в-р-ў- к-б к-п-ц- п-ё-к-. --------------------------------------------- Я шукаю краму фотатавараў, каб купіць плёнку. 0
Ya---u--yu---am- ----t-v----, k-b-k-pіts- -l----. Ya shukayu kramu fotatavarau, kab kupіts’ plenku. Y- s-u-a-u k-a-u f-t-t-v-r-u- k-b k-p-t-’ p-e-k-. ------------------------------------------------- Ya shukayu kramu fotatavarau, kab kupіts’ plenku.
Ја тражим посластичарницу да купим торту. Я --каю-к----т-рс-ую,--а- --п-ць т--т. Я шукаю кандытарскую, каб купіць торт. Я ш-к-ю к-н-ы-а-с-у-, к-б к-п-ц- т-р-. -------------------------------------- Я шукаю кандытарскую, каб купіць торт. 0
Y----u-ayu kand-t-rsk-yu, --- ----ts’-tort. Ya shukayu kandytarskuyu, kab kupіts’ tort. Y- s-u-a-u k-n-y-a-s-u-u- k-b k-p-t-’ t-r-. ------------------------------------------- Ya shukayu kandytarskuyu, kab kupіts’ tort.

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!