Рјечник

sr Код доктора   »   lv Pie ārsta

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [piecdesmit sepiņi]

Pie ārsta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. M-n -r--ie---s-s --- ā--t-. M__ i_ p________ p__ ā_____ M-n i- p-e-a-s-s p-e ā-s-a- --------------------------- Man ir pieraksts pie ārsta. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. Ma---r ----a-sts-u---esmit-e-. M__ i_ p________ u_ d_________ M-n i- p-e-a-s-s u- d-s-i-i-m- ------------------------------ Man ir pieraksts uz desmitiem. 0
Како је Ваше име? Kā-Jū------? K_ J__ s____ K- J-s s-u-? ------------ Kā Jūs sauc? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Lū--u--ga---et -z-aidāma---t----! L_____ g______ u__________ t_____ L-d-u- g-i-i-t u-g-i-ā-a-ā t-l-ā- --------------------------------- Lūdzu, gaidiet uzgaidāmajā telpā! 0
Доктор долази одмах. Ār--s tūl---nāks. Ā____ t____ n____ Ā-s-s t-l-t n-k-. ----------------- Ārsts tūlīt nāks. 0
Где сте осигурани? Ku--J---esat -pdr-šin--a? K__ J__ e___ a___________ K-r J-s e-a- a-d-o-i-ā-a- ------------------------- Kur Jūs esat apdrošināta? 0
Шта могу учинити за Вас? Ko----v----dar-- --s- --bā? K_ e_ v___ d____ J___ l____ K- e- v-r- d-r-t J-s- l-b-? --------------------------- Ko es varu darīt Jūsu labā? 0
Имате ли болове? V-i J----ir---pes? V__ J___ i_ s_____ V-i J-m- i- s-p-s- ------------------ Vai Jums ir sāpes? 0
Где вас боли? K----ā-? K__ s___ K-r s-p- -------- Kur sāp? 0
Ја имам увек болове у леђима. M-n---enm-r s-p-mug-r-. M__ v______ s__ m______ M-n v-e-m-r s-p m-g-r-. ----------------------- Man vienmēr sāp mugura. 0
Ја често имам главобољу. Ma----ež---ā- -a---. M__ b____ s__ g_____ M-n b-e-i s-p g-l-a- -------------------- Man bieži sāp galva. 0
Ја понекад имам трбобољу. M-- -a-reiz s-----ders. M__ d______ s__ v______ M-n d-ž-e-z s-p v-d-r-. ----------------------- Man dažreiz sāp vēders. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! L--z-, -t-ēr-ietie- -īd--------i-! L_____ a___________ l___ v________ L-d-u- a-ģ-r-i-t-e- l-d- v-d-k-i-! ---------------------------------- Lūdzu, atģērbieties līdz viduklim! 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Lū---, --g-l--t-e- u- d--ā--! L_____ a__________ u_ d______ L-d-u- a-g-l-e-i-s u- d-v-n-! ----------------------------- Lūdzu, atgulieties uz dīvāna! 0
Крвни притисак је у реду. As-n--pie--e-s-i--kārtī--. A_____________ i_ k_______ A-i-s-p-e-i-n- i- k-r-ī-ā- -------------------------- Asinsspiediens ir kārtībā. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. Es jums i-š-ric---. E_ j___ i__________ E- j-m- i-š-r-c-š-. ------------------- Es jums iešpricēšu. 0
Ја ћу Вам дати таблете. Es-Jum- i-d------b--t--. E_ J___ i_____ t________ E- J-m- i-d-š- t-b-e-e-. ------------------------ Es Jums iedošu tabletes. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. Es-Jums i-raks-ī-- r-c--t-. E_ J___ i_________ r_______ E- J-m- i-r-k-t-š- r-c-p-i- --------------------------- Es Jums izrakstīšu recepti. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)