Рјечник

sr Прошлост 3   »   lv Pagātne 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [astoņdesmit trīs]

Pagātne 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
телефонирати pie-v--īt p________ p-e-v-n-t --------- piezvanīt 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Es -u-ā-u -a-tel---n-. E_ r_____ p_ t________ E- r-n-j- p- t-l-f-n-. ---------------------- Es runāju pa telefonu. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Es-ru-ā-u -a t-lef-n- v--u lai--. E_ r_____ p_ t_______ v___ l_____ E- r-n-j- p- t-l-f-n- v-s- l-i-u- --------------------------------- Es runāju pa telefonu visu laiku. 0
питати j--t-t j_____ j-u-ā- ------ jautāt 0
Ја сам питао / питала. Es ja--āju. E_ j_______ E- j-u-ā-u- ----------- Es jautāju. 0
Ја сам увек питао / питала. E---i-nm-----ut--u. E_ v______ j_______ E- v-e-m-r j-u-ā-u- ------------------- Es vienmēr jautāju. 0
испричати s-ā--īt s______ s-ā-t-t ------- stāstīt 0
Ја сам испричао / испричала. Es-s---t-j-. E_ s________ E- s-ā-t-j-. ------------ Es stāstīju. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Es--zstāstīj- vi-u-st-stu. E_ i_________ v___ s______ E- i-s-ā-t-j- v-s- s-ā-t-. -------------------------- Es izstāstīju visu stāstu. 0
учити m--ī-ies m_______ m-c-t-e- -------- mācīties 0
Ја сам учио / учила. E--m----o-. E_ m_______ E- m-c-j-s- ----------- Es mācījos. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Es m--ī---------v-ka--. E_ m______ v___ v______ E- m-c-j-s v-s- v-k-r-. ----------------------- Es mācījos visu vakaru. 0
радити str-d-t s______ s-r-d-t ------- strādāt 0
Ја сам радио / радила. Es--t-ā---u. E_ s________ E- s-r-d-j-. ------------ Es strādāju. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Es strād--u--isu-----u. E_ s_______ v___ d_____ E- s-r-d-j- v-s- d-e-u- ----------------------- Es strādāju visu dienu. 0
јести ē-t ē__ ē-t --- ēst 0
Ја сам јео / јела. Es ---du. E_ p_____ E- p-ē-u- --------- Es paēdu. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Es---ēdu-v-su ēdie-u. E_ a____ v___ ē______ E- a-ē-u v-s- ē-i-n-. --------------------- Es apēdu visu ēdienu. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.