Рјечник

sr нешто образложити 3   »   lv kaut ko pamatot 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [septiņdesmit septiņi]

kaut ko pamatot 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Зашто не једете торту? Kāp-c ----neē-a----r-i? K____ J__ n_____ t_____ K-p-c J-s n-ē-a- t-r-i- ----------------------- Kāpēc Jūs neēdat torti? 0
Ја морам смршати. M-- j-sama-i---sv--s. M__ j_________ s_____ M-n j-s-m-z-n- s-a-s- --------------------- Man jāsamazina svars. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Es ne-----jo-ma---ā--ma---- --a-s. E_ n_____ j_ m__ j_________ s_____ E- n-ē-u- j- m-n j-s-m-z-n- s-a-s- ---------------------------------- Es neēdu, jo man jāsamazina svars. 0
Зашто не пијете пиво? K---------ne-z-rat ---? K____ J__ n_______ a___ K-p-c J-s n-d-e-a- a-u- ----------------------- Kāpēc Jūs nedzerat alu? 0
Ја морам још возити. Man-vēl-jāb----. M__ v__ j_______ M-n v-l j-b-a-c- ---------------- Man vēl jābrauc. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. E--to -edze--, -- ma- v-- --b--uc. E_ t_ n_______ j_ m__ v__ j_______ E- t- n-d-e-u- j- m-n v-l j-b-a-c- ---------------------------------- Es to nedzeru, jo man vēl jābrauc. 0
Зашто не пијеш кафу? K-p-- t- n-d-e---a----? K____ t_ n_____ k______ K-p-c t- n-d-e- k-f-j-? ----------------------- Kāpēc tu nedzer kafiju? 0
Хладна је. Tā ir a--st-. T_ i_ a______ T- i- a-k-t-. ------------- Tā ir auksta. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Es--o---d-er-, j--t--ir----s-a. E_ t_ n_______ j_ t_ i_ a______ E- t- n-d-e-u- j- t- i- a-k-t-. ------------------------------- Es to nedzeru, jo tā ir auksta. 0
Зашто не пијеш чај? Kā--- tu-n--z-r-t-ju? K____ t_ n_____ t____ K-p-c t- n-d-e- t-j-? --------------------- Kāpēc tu nedzer tēju? 0
Немам шећера. M-n---v--uku--. M__ n__ c______ M-n n-v c-k-r-. --------------- Man nav cukura. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Es t--nedze--- j- ma------c----a. E_ t_ n_______ j_ m__ n__ c______ E- t- n-d-e-u- j- m-n n-v c-k-r-. --------------------------------- Es to nedzeru, jo man nav cukura. 0
Зашто не једете супу? Kāpē------neē--- z---? K____ J__ n_____ z____ K-p-c J-s n-ē-a- z-p-? ---------------------- Kāpēc Jūs neēdat zupu? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Es t- ne---ū-īju. E_ t_ n__________ E- t- n-p-s-t-j-. ----------------- Es to nepasūtīju. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Es t--n--d-,-j---epasūtī--. E_ t_ n_____ j_ n__________ E- t- n-ē-u- j- n-p-s-t-j-. --------------------------- Es to neēdu, jo nepasūtīju. 0
Зашто не једете месо? Kāpēc Jū- --ēdat -aļ-? K____ J__ n_____ g____ K-p-c J-s n-ē-a- g-ļ-? ---------------------- Kāpēc Jūs neēdat gaļu? 0
Ја сам вегетеријанац. E- esm- ve--tā-ie--. E_ e___ v___________ E- e-m- v-ģ-t-r-e-e- -------------------- Es esmu veģetāriete. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. E- to ----u, -o es---v---tā-i---. E_ t_ n_____ j_ e___ v___________ E- t- n-ē-u- j- e-m- v-ģ-t-r-e-e- --------------------------------- Es to neēdu, jo esmu veģetāriete. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…