Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   it Pronomi possessivi 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sessantasette]

Pronomi possessivi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
наочале gl- occhia-i gli occhiali g-i o-c-i-l- ------------ gli occhiali 0
Он је заборавио своје наочале. Lu---a -i---t--ato i-suoi----h-a-i. Lui ha dimenticato i suoi occhiali. L-i h- d-m-n-i-a-o i s-o- o-c-i-l-. ----------------------------------- Lui ha dimenticato i suoi occhiali. 0
Ма где су му наочале? Ma d-----ono i s--i-occhial-? Ma dove sono i suoi occhiali? M- d-v- s-n- i s-o- o-c-i-l-? ----------------------------- Ma dove sono i suoi occhiali? 0
сат l-o---o-io l’orologio l-o-o-o-i- ---------- l’orologio 0
Његов сат је покварен. Il---o -r---gio---ro-t-. Il suo orologio è rotto. I- s-o o-o-o-i- è r-t-o- ------------------------ Il suo orologio è rotto. 0
Сат виси на зиду. L’or-----o---a--eso --la par---. L’orologio è appeso alla parete. L-o-o-o-i- è a-p-s- a-l- p-r-t-. -------------------------------- L’orologio è appeso alla parete. 0
пасош il-p-ss-p-r-o il passaporto i- p-s-a-o-t- ------------- il passaporto 0
Он је изгубио свој пасош. Lui--a---r-o ---s-o--------rt-. Lui ha perso il suo passaporto. L-i h- p-r-o i- s-o p-s-a-o-t-. ------------------------------- Lui ha perso il suo passaporto. 0
Где је онда његов пасош? Ma dov’---l su---a--aport-? Ma dov’è il suo passaporto? M- d-v-è i- s-o p-s-a-o-t-? --------------------------- Ma dov’è il suo passaporto? 0
они – њихов / њихова / њихово lor- --i- l--o loro – il loro l-r- – i- l-r- -------------- loro – il loro 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. I ---b--i non ri---on- --tr-v----i l-ro-genitori. I bambini non riescono a trovare i loro genitori. I b-m-i-i n-n r-e-c-n- a t-o-a-e i l-r- g-n-t-r-. ------------------------------------------------- I bambini non riescono a trovare i loro genitori. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M--ec-o---c--------no! Ma eccoli che vengono! M- e-c-l- c-e v-n-o-o- ---------------------- Ma eccoli che vengono! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше L---– -- S-o Lei – il Suo L-i – i- S-o ------------ Lei – il Suo 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? C--’è --at- il-S-o via----, s-gn-- Mü---r? Com’è stato il Suo viaggio, signor Müller? C-m-è s-a-o i- S-o v-a-g-o- s-g-o- M-l-e-? ------------------------------------------ Com’è stato il Suo viaggio, signor Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? D--’--S-a mog-ie,-si-n-r -ü---r? Dov’è Sua moglie, signor Müller? D-v-è S-a m-g-i-, s-g-o- M-l-e-? -------------------------------- Dov’è Sua moglie, signor Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше L-i – i- Suo Lei – il Suo L-i – i- S-o ------------ Lei – il Suo 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Com-- s-ato -- S-- --a-------i-no--------d-? Com’è stato il Suo viaggio, signora Schmidt? C-m-è s-a-o i- S-o v-a-g-o- s-g-o-a S-h-i-t- -------------------------------------------- Com’è stato il Suo viaggio, signora Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Dov-è Su- m------ s-gn-r- -chmidt? Dov’è Suo marito, signora Schmidt? D-v-è S-o m-r-t-, s-g-o-a S-h-i-t- ---------------------------------- Dov’è Suo marito, signora Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!