Рјечник

sr Сати   »   it Le ore

8 [осам]

Сати

Сати

8 [otto]

Le ore

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Извините! S-u--! S_____ S-u-i- ------ Scusi! 0
Молим Вас, колико је сати? C-e or- è -C-e ------no),-p-- ----r-? C__ o__ è (___ o__ s_____ p__ f______ C-e o-a è (-h- o-e s-n-)- p-r f-v-r-? ------------------------------------- Che ora è (Che ore sono), per favore? 0
Много хвала! G--zi--m-l--. G_____ m_____ G-a-i- m-l-e- ------------- Grazie mille. 0
Један је сат. È-l’--a. È l_____ È l-u-a- -------- È l’una. 0
Два су сата. So-o -e---e. S___ l_ d___ S-n- l- d-e- ------------ Sono le due. 0
Три су сата. So-o ---tre. S___ l_ t___ S-n- l- t-e- ------------ Sono le tre. 0
Четири су сата. S-no--e--u-----. S___ l_ q_______ S-n- l- q-a-t-o- ---------------- Sono le quattro. 0
Пет је сати. So-o----------. S___ l_ c______ S-n- l- c-n-u-. --------------- Sono le cinque. 0
Шест је сати. S--o-l- sei. S___ l_ s___ S-n- l- s-i- ------------ Sono le sei. 0
Седам је сати. Sono--- set-e. S___ l_ s_____ S-n- l- s-t-e- -------------- Sono le sette. 0
Осам је сати. S-no-le o--o. S___ l_ o____ S-n- l- o-t-. ------------- Sono le otto. 0
Девет је сати . S-n- ------e. S___ l_ n____ S-n- l- n-v-. ------------- Sono le nove. 0
Десет је сати. S-no ------c-. S___ l_ d_____ S-n- l- d-e-i- -------------- Sono le dieci. 0
Једанаест је сати. So-------n-i--. S___ l_ u______ S-n- l- u-d-c-. --------------- Sono le undici. 0
Дванаест је сати. S-n- l-----ic--(è-----og-orno, - mez-a-o-t--. S___ l_ d_____ (_ m___________ è m___________ S-n- l- d-d-c- (- m-z-o-i-r-o- è m-z-a-o-t-)- --------------------------------------------- Sono le dodici (è mezzogiorno, è mezzanotte). 0
Једна минута има шездесет секунди. U- m----- ---se-s---- sec-n--. U_ m_____ h_ s_______ s_______ U- m-n-t- h- s-s-a-t- s-c-n-i- ------------------------------ Un minuto ha sessanta secondi. 0
Један сат има шездесет минута. Un---- -a-se-sant--mi-uti. U_____ h_ s_______ m______ U-’-r- h- s-s-a-t- m-n-t-. -------------------------- Un’ora ha sessanta minuti. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Un --orn---- v---iq----r- o--. U_ g_____ h_ v___________ o___ U- g-o-n- h- v-n-i-u-t-r- o-e- ------------------------------ Un giorno ha ventiquattro ore. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...