Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   it Domande – Passato 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ottantasei]

Domande – Passato 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Коју кравату си носио / носила? C-e---ava------i-ind-ss-to? C__ c_______ h__ i_________ C-e c-a-a-t- h-i i-d-s-a-o- --------------------------- Che cravatta hai indossato? 0
Који ауто си купио / купила? Ch- ---chi----ai--om-----? C__ m_______ h__ c________ C-e m-c-h-n- h-i c-m-r-t-? -------------------------- Che macchina hai comprato? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? A ch- gi-rn--- ti--e--abbona--? A c__ g_______ t_ s__ a________ A c-e g-o-n-l- t- s-i a-b-n-t-? ------------------------------- A che giornale ti sei abbonato? 0
Кога сте видели? C-- -a-v--to? C__ h_ v_____ C-i h- v-s-o- ------------- Chi ha visto? 0
Кога сте срели? Ch- ha ---o--r---? C__ h_ i__________ C-i h- i-c-n-r-t-? ------------------ Chi ha incontrato? 0
Кога сте препознали? C---h- r---n-s---t-? C__ h_ r____________ C-i h- r-c-n-s-i-t-? -------------------- Chi ha riconosciuto? 0
Када сте устали? Qu-n---s- è--l--to? Q_____ s_ è a______ Q-a-d- s- è a-z-t-? ------------------- Quando si è alzato? 0
Када сте почели? Quan-o -a--o--nc--t-? Q_____ h_ c__________ Q-a-d- h- c-m-n-i-t-? --------------------- Quando ha cominciato? 0
Када сте престали? Qu---o--a---n---? Q_____ h_ f______ Q-a-d- h- f-n-t-? ----------------- Quando ha finito? 0
Зашто сте се пробудили? P-rc----i-è--v-g-ia-o? P_____ s_ è s_________ P-r-h- s- è s-e-l-a-o- ---------------------- Perché si è svegliato? 0
Зашто сте постали учитељ? P--ch--è d-ve-t--o-----g-ante? P_____ è d________ i__________ P-r-h- è d-v-n-a-o i-s-g-a-t-? ------------------------------ Perché è diventato insegnante? 0
Зашто сте узели такси? Pe---é h- p--s--u--tassì? P_____ h_ p____ u_ t_____ P-r-h- h- p-e-o u- t-s-ì- ------------------------- Perché ha preso un tassì? 0
Одакле сте дошли? Da d--’- --n-to? D_ d____ v______ D- d-v-è v-n-t-? ---------------- Da dov’è venuto? 0
Где сте ишли? D---è---da-o? D____ a______ D-v-è a-d-t-? ------------- Dov’è andato? 0
Где сте били? D-v’è st-to? D____ s_____ D-v-è s-a-o- ------------ Dov’è stato? 0
Коме си помогао / помогла? Ch- hai -------? C__ h__ a_______ C-i h-i a-u-a-o- ---------------- Chi hai aiutato? 0
Коме си писао / писала? A---i--------i---? A c__ h__ s_______ A c-i h-i s-r-t-o- ------------------ A chi hai scritto? 0
Коме си одговорио / одговорила? A-----hai---s-o-to? A c__ h__ r________ A c-i h-i r-s-o-t-? ------------------- A chi hai risposto? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...