Рјечник

sr Куповина   »   it Fare spese

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cinquantaquattro]

Fare spese

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Ја желим купити поклон. Vor-e---om---re--- -eg--o. V_____ c_______ u_ r______ V-r-e- c-m-r-r- u- r-g-l-. -------------------------- Vorrei comprare un regalo. 0
Али ништа превише скупо. Ma -ie--e -i -r---- car-. M_ n_____ d_ t_____ c____ M- n-e-t- d- t-o-p- c-r-. ------------------------- Ma niente di troppo caro. 0
Имате ли можда ташну? Fo-se-u-- b-r-e--a? F____ u__ b________ F-r-e u-a b-r-e-t-? ------------------- Forse una borsetta? 0
Коју боју желите? Di ch---olor-? D_ c__ c______ D- c-e c-l-r-? -------------- Di che colore? 0
Црну, браон или белу? Ne-a---ar--ne --bian--? N____ m______ o b______ N-r-, m-r-o-e o b-a-c-? ----------------------- Nera, marrone o bianca? 0
Велику или малу? Una-g-an-- ----a pi-c---? U__ g_____ o u__ p_______ U-a g-a-d- o u-a p-c-o-a- ------------------------- Una grande o una piccola? 0
Могу ли видети ову? P--so--e-ere----p-’ q-es--? P____ v_____ u_ p__ q______ P-s-o v-d-r- u- p-’ q-e-t-? --------------------------- Posso vedere un po’ questa? 0
Је ли од коже? È--- -elle? È d_ p_____ È d- p-l-e- ----------- È di pelle? 0
Или је од вештачког материјала? O è-d- -at--i--e-s-n---ic-? O è d_ m________ s_________ O è d- m-t-r-a-e s-n-e-i-o- --------------------------- O è di materiale sintetico? 0
Наравно, од коже. D--pelle -a-ur--m-nte. D_ p____ n____________ D- p-l-e n-t-r-l-e-t-. ---------------------- Di pelle naturalmente. 0
То је нарочито добар квалитет. Q--s-a-- di-ot-i-- qu-lità. Q_____ è d_ o_____ q_______ Q-e-t- è d- o-t-m- q-a-i-à- --------------------------- Questa è di ottima qualità. 0
А ташна је заиста повољна. E la b-r----- - v---m-n-e-a -- b-o--p-ezzo. E l_ b_______ è v________ a u_ b___ p______ E l- b-r-e-t- è v-r-m-n-e a u- b-o- p-e-z-. ------------------------------------------- E la borsetta è veramente a un buon prezzo. 0
Ова ми се допада. Qu---- mi-pia--. Q_____ m_ p_____ Q-e-t- m- p-a-e- ---------------- Questa mi piace. 0
Ову ћу узети. La pre-d-. L_ p______ L- p-e-d-. ---------- La prendo. 0
Могу ли је евентуално заменити? P-sso-c-mbia-la-eventu--me---? P____ c________ e_____________ P-s-o c-m-i-r-a e-e-t-a-m-n-e- ------------------------------ Posso cambiarla eventualmente? 0
Подразумева се. N-tu--l--n--. N____________ N-t-r-l-e-t-. ------------- Naturalmente. 0
Запаковаћемо је као поклон. Fac-i-m- u- --cc- r-g---. F_______ u_ p____ r______ F-c-i-m- u- p-c-o r-g-l-. ------------------------- Facciamo un pacco regalo. 0
Тамо преко је благајна. L- -a--- --d--q-e--a---r--. L_ c____ è d_ q_____ p_____ L- c-s-a è d- q-e-l- p-r-e- --------------------------- La cassa è da quella parte. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.