Рјечник

sr Прилози   »   sl Adverbi (prislovi)

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Adverbi (prislovi)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
већ једном – још никада že---k-a------kd------š---i--li ž_ e_____ (__ k____ – š_ n_____ ž- e-k-a- (-e k-a-) – š- n-k-l- ------------------------------- že enkrat (že kdaj) – še nikoli 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? A----t--že-bil- kd-- - Ber-i--? A__ s__ ž_ b___ k___ v B_______ A-i s-e ž- b-l- k-a- v B-r-i-u- ------------------------------- Ali ste že bili kdaj v Berlinu? 0
Не, још никада. Ne- -e--iko-i. N__ š_ n______ N-, š- n-k-l-. -------------- Ne, še nikoli. 0
неко – нико n-kd--– ni--e n____ – n____ n-k-o – n-h-e ------------- nekdo – nihče 0
Познајете ли овде некога? Pozna-e-tukaj--og-? P______ t____ k____ P-z-a-e t-k-j k-g-? ------------------- Poznate tukaj koga? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ne- t-k----e p--n-----kog-r. N__ t____ n_ p_____ n_______ N-, t-k-j n- p-z-a- n-k-g-r- ---------------------------- Ne, tukaj ne poznam nikogar. 0
још – не више še - nič---č š_ – n__ v__ š- – n-č v-č ------------ še – nič več 0
Остајете ли још дуго овде? Ali -st-ja-- še -o-go t-? A__ o_______ š_ d____ t__ A-i o-t-j-t- š- d-l-o t-? ------------------------- Ali ostajate še dolgo tu? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Ne- ne---tan-m-v---dol---tu. N__ n_ o______ v__ d____ t__ N-, n- o-t-n-m v-č d-l-o t-. ---------------------------- Ne, ne ostanem več dolgo tu. 0
још нешто – ништа више š- (-e--aj - ni----č š_ (______ – n__ v__ š- (-e-k-j – n-č v-č -------------------- še (ne)kaj – nič več 0
Желите ли још нешто попити? B---a-i -- kaj-p-p-li? B_ r___ š_ k__ p______ B- r-d- š- k-j p-p-l-? ---------------------- Bi radi še kaj popili? 0
Не, ја не желим ништа више. N-, ne-želi- --č ve-. N__ n_ ž____ n__ v___ N-, n- ž-l-m n-č v-č- --------------------- Ne, ne želim nič več. 0
већ нешто – још ништа že ------j-- -- nič ž_ (______ – š_ n__ ž- (-e-k-j – š- n-č ------------------- že (ne)kaj – še nič 0
Јесте ли већ нешто јели? A---s-e že k-j po--d--? A__ s__ ž_ k__ p_______ A-i s-e ž- k-j p-j-d-i- ----------------------- Ali ste že kaj pojedli? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ne---i--še n-s-m-po--d------j-d-a). N__ n__ š_ n____ p______ (_________ N-, n-č š- n-s-m p-j-d-l (-o-e-l-)- ----------------------------------- Ne, nič še nisem pojedel (pojedla). 0
још неко – нико више še-(n---d-----ih-----č š_ (______ – n____ v__ š- (-e-k-o – n-h-e v-č ---------------------- še (ne)kdo – nihče več 0
Жели ли још неко кафу? Bi-še-k-o -ad -a-o? B_ š_ k__ r__ k____ B- š- k-o r-d k-v-? ------------------- Bi še kdo rad kavo? 0
Не, нико више. Ne,-n-h---ve-. N__ n____ v___ N-, n-h-e v-č- -------------- Ne, nihče več. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.