Рјечник

sr Прилози   »   ru Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
већ једном – још никада у-е-одна-ды ----ё--ик---а у__ о______ – е__ н______ у-е о-н-ж-ы – е-ё н-к-г-а ------------------------- уже однажды – ещё никогда 0
uzhe --n-zh-- - -----hë --kog-a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
Јесте ли већ једном били у Берлину? В- уж- -о--а--ибу-- -ы-а-и-в Б-----е? В_ у__ к___________ б_____ в Б_______ В- у-е к-г-а-н-б-д- б-в-л- в Б-р-и-е- ------------------------------------- Вы уже когда-нибудь бывали в Берлине? 0
V- uz-e ---d------d---y--li-v -e--in-? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
Не, још никада. Н-т, ещё-ник-г-а. Н___ е__ н_______ Н-т- е-ё н-к-г-а- ----------------- Нет, ещё никогда. 0
Ne---y-s---- n--o-d-. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
неко – нико К----- – ---то К_____ – н____ К-о-т- – н-к-о -------------- Кто-то – никто 0
K---to - -ik-o K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
Познајете ли овде некога? Вы з--сь-к-------у-ь-зн-ете? В_ з____ к__________ з______ В- з-е-ь к-г---и-у-ь з-а-т-? ---------------------------- Вы здесь кого-нибудь знаете? 0
Vy-zde-ʹ k--o-ni--d- -n-ye-e? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
Не, ја не познајем овде никога. Нет,-- зд-сь-н---г- не з-а-. Н___ я з____ н_____ н_ з____ Н-т- я з-е-ь н-к-г- н- з-а-. ---------------------------- Нет, я здесь никого не знаю. 0
N----ya z-es- n---g- -- --ayu. N___ y_ z____ n_____ n_ z_____ N-t- y- z-e-ʹ n-k-g- n- z-a-u- ------------------------------ Net, ya zdesʹ nikogo ne znayu.
још – не више Е-- – --л--е-н-т Е__ – б_____ н__ Е-ё – б-л-ш- н-т ---------------- Ещё – больше нет 0
Ye-hch- --b--ʹshe-n-t Y______ – b______ n__ Y-s-c-ë – b-l-s-e n-t --------------------- Yeshchë – bolʹshe net
Остајете ли још дуго овде? В----ё-дол---з--сь--у-е--? В_ е__ д____ з____ б______ В- е-ё д-л-о з-е-ь б-д-т-? -------------------------- Вы ещё долго здесь будете? 0
Vy--es--h- ---go z---ʹ ----te? V_ y______ d____ z____ b______ V- y-s-c-ë d-l-o z-e-ʹ b-d-t-? ------------------------------ Vy yeshchë dolgo zdesʹ budete?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н-т--я-з--с- -у-у н- дол-о. Н___ я з____ б___ н_ д_____ Н-т- я з-е-ь б-д- н- д-л-о- --------------------------- Нет, я здесь буду не долго. 0
Ne------z--sʹ --d---- -olgo. N___ y_ z____ b___ n_ d_____ N-t- y- z-e-ʹ b-d- n- d-l-o- ---------------------------- Net, ya zdesʹ budu ne dolgo.
још нешто – ништа више Е-ё ч-о---б---------е---б--ьше Е__ ч_________ – н_____ б_____ Е-ё ч-о-н-б-д- – н-ч-г- б-л-ш- ------------------------------ Ещё что-нибудь – ничего больше 0
Ye-hc---chto-n-b-d- –-ni---g- ------e Y______ c__________ – n______ b______ Y-s-c-ë c-t---i-u-ʹ – n-c-e-o b-l-s-e ------------------------------------- Yeshchë chto-nibudʹ – nichego bolʹshe
Желите ли још нешто попити? В--х---л--бы --ё-ч-----бу-ь п---ть? В_ х_____ б_ е__ ч_________ п______ В- х-т-л- б- е-ё ч-о-н-б-д- п-п-т-? ----------------------------------- Вы хотели бы ещё что-нибудь попить? 0
Vy k-ot-li by y------ -hto--i-u-- po-itʹ? V_ k______ b_ y______ c__________ p______ V- k-o-e-i b- y-s-c-ë c-t---i-u-ʹ p-p-t-? ----------------------------------------- Vy khoteli by yeshchë chto-nibudʹ popitʹ?
Не, ја не желим ништа више. Н--,-- -оль---нич-го--- х-ч-. Н___ я б_____ н_____ н_ х____ Н-т- я б-л-ш- н-ч-г- н- х-ч-. ----------------------------- Нет, я больше ничего не хочу. 0
N--,--a-b--ʹ----n---ego--- -h-c-u. N___ y_ b______ n______ n_ k______ N-t- y- b-l-s-e n-c-e-o n- k-o-h-. ---------------------------------- Net, ya bolʹshe nichego ne khochu.
већ нешто – још ништа Уж--ч---т--–---- ни--го У__ ч_____ – е__ н_____ У-е ч-о-т- – е-ё н-ч-г- ----------------------- Уже что-то – ещё ничего 0
U--e-c----t- – --s--h- n-ch--o U___ c______ – y______ n______ U-h- c-t---o – y-s-c-ë n-c-e-o ------------------------------ Uzhe chto-to – yeshchë nichego
Јесте ли већ нешто јели? Вы-уж- -то-нибудь-е--? В_ у__ ч_________ е___ В- у-е ч-о-н-б-д- е-и- ---------------------- Вы уже что-нибудь ели? 0
V----h---ht----b-dʹ --l-? V_ u___ c__________ y____ V- u-h- c-t---i-u-ʹ y-l-? ------------------------- Vy uzhe chto-nibudʹ yeli?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не-,-я-е-- н---г--------/ н--е-а. Н___ я е__ н_____ н_ е_ / н_ е___ Н-т- я е-ё н-ч-г- н- е- / н- е-а- --------------------------------- Нет, я ещё ничего не ел / не ела. 0
Ne-, y---eshc-ë-n-c-ego--- -el - ne ----. N___ y_ y______ n______ n_ y__ / n_ y____ N-t- y- y-s-c-ë n-c-e-o n- y-l / n- y-l-. ----------------------------------------- Net, ya yeshchë nichego ne yel / ne yela.
још неко – нико више Е-ё кто--о --н-кт- бо---е Е__ к_____ – н____ б_____ Е-ё к-о-т- – н-к-о б-л-ш- ------------------------- Ещё кто-то – никто больше 0
Yesh-h- -to-to---n-kto bo--she Y______ k_____ – n____ b______ Y-s-c-ë k-o-t- – n-k-o b-l-s-e ------------------------------ Yeshchë kto-to – nikto bolʹshe
Жели ли још неко кафу? Ещ- кт--нибу-ь -оче--к-фе? Е__ к_________ х____ к____ Е-ё к-о-н-б-д- х-ч-т к-ф-? -------------------------- Ещё кто-нибудь хочет кофе? 0
Yes-c-- k-----b--ʹ-kh--h---k-fe? Y______ k_________ k______ k____ Y-s-c-ë k-o-n-b-d- k-o-h-t k-f-? -------------------------------- Yeshchë kto-nibudʹ khochet kofe?
Не, нико више. Н-т- -о-ь---ник-о. Н___ б_____ н_____ Н-т- б-л-ш- н-к-о- ------------------ Нет, больше никто. 0
Net- -olʹ-he ni--o. N___ b______ n_____ N-t- b-l-s-e n-k-o- ------------------- Net, bolʹshe nikto.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.