Рјечник

sr Прилози   »   bg Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
већ једном – још никада вече-– --е не в___ – о__ н_ в-ч- – о-е н- ------------- вече – още не 0
v-che-–-o-------e v____ – o_____ n_ v-c-e – o-h-h- n- ----------------- veche – oshche ne
Јесте ли већ једном били у Берлину? Б-ли -и--те----е в-----и-? Б___ л_ с__ в___ в Б______ Б-л- л- с-е в-ч- в Б-р-и-? -------------------------- Били ли сте вече в Берлин? 0
B-li -i -te --ch- --Berl--? B___ l_ s__ v____ v B______ B-l- l- s-e v-c-e v B-r-i-? --------------------------- Bili li ste veche v Berlin?
Не, још никада. Н-,---- н-. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
Ne- -shc-e-n-. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
неко – нико н-кой - н-к-й н____ – н____ н-к-й – н-к-й ------------- някой – никой 0
n----- – ---oy n_____ – n____ n-a-o- – n-k-y -------------- nyakoy – nikoy
Познајете ли овде некога? Позн--ате -- -як-г-----? П________ л_ н_____ т___ П-з-а-а-е л- н-к-г- т-к- ------------------------ Познавате ли някого тук? 0
P--navate------a-o-o--u-? P________ l_ n______ t___ P-z-a-a-e l- n-a-o-o t-k- ------------------------- Poznavate li nyakogo tuk?
Не, ја не познајем овде никога. Не- -е ----ава- ни-ог- ---. Н__ н_ п_______ н_____ т___ Н-, н- п-з-а-а- н-к-г- т-к- --------------------------- Не, не познавам никого тук. 0
N-,-n--p-zn-v-m-n---go ---. N__ n_ p_______ n_____ t___ N-, n- p-z-a-a- n-k-g- t-k- --------------------------- Ne, ne poznavam nikogo tuk.
још – не више още-- -я-а о__ – н___ о-е – н-м- ---------- още – няма 0
o--c---–-nyama o_____ – n____ o-h-h- – n-a-a -------------- oshche – nyama
Остајете ли још дуго овде? Щ--о--а--те -и ощ------- -ук? Щ_ о_______ л_ о__ д____ т___ Щ- о-т-н-т- л- о-е д-л-о т-к- ----------------------------- Ще останете ли още дълго тук? 0
S-c-- os---ete--i osh-he-d-l-- ---? S____ o_______ l_ o_____ d____ t___ S-c-e o-t-n-t- l- o-h-h- d-l-o t-k- ----------------------------------- Shche ostanete li oshche dylgo tuk?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н-- ---а д- -с--н- ---го----. Н__ н___ д_ о_____ д____ т___ Н-, н-м- д- о-т-н- д-л-о т-к- ----------------------------- Не, няма да остана дълго тук. 0
N-, -yam- d--os-a----ylgo t--. N__ n____ d_ o_____ d____ t___ N-, n-a-a d- o-t-n- d-l-o t-k- ------------------------------ Ne, nyama da ostana dylgo tuk.
још нешто – ништа више о-е н-щ--– н--о-п-ве-е о__ н___ – н___ п_____ о-е н-щ- – н-щ- п-в-ч- ---------------------- още нещо – нищо повече 0
oshc----esh-ho----i---ho-p----he o_____ n______ – n______ p______ o-h-h- n-s-c-o – n-s-c-o p-v-c-e -------------------------------- oshche neshcho – nishcho poveche
Желите ли још нешто попити? Жел-е------о---не---за пие-е? Ж______ л_ о__ н___ з_ п_____ Ж-л-е-е л- о-е н-щ- з- п-е-е- ----------------------------- Желаете ли още нещо за пиене? 0
Zhel-----l- -shch----sh-h- za ---n-? Z_______ l_ o_____ n______ z_ p_____ Z-e-a-t- l- o-h-h- n-s-c-o z- p-e-e- ------------------------------------ Zhelaete li oshche neshcho za piene?
Не, ја не желим ништа више. Н-- -е жел-- н-що------е. Н__ н_ ж____ н___ п______ Н-, н- ж-л-я н-щ- п-в-ч-. ------------------------- Не, не желая нищо повече. 0
N-, -e-z----ya ni-hch- po-ech-. N__ n_ z______ n______ p_______ N-, n- z-e-a-a n-s-c-o p-v-c-e- ------------------------------- Ne, ne zhelaya nishcho poveche.
већ нешто – још ништа ве-е-не------щ- -ищо в___ н___ – о__ н___ в-ч- н-щ- – о-е н-щ- -------------------- вече нещо – още нищо 0
vec-e n--hc---- --hc-e -i-hcho v____ n______ – o_____ n______ v-c-e n-s-c-o – o-h-h- n-s-c-o ------------------------------ veche neshcho – oshche nishcho
Јесте ли већ нешто јели? Я---т--ли --ч--нещо? Я_____ л_ в___ н____ Я-о-т- л- в-ч- н-щ-? -------------------- Ядохте ли вече нещо? 0
Yadokht- l- --c-- -esh--o? Y_______ l_ v____ n_______ Y-d-k-t- l- v-c-e n-s-c-o- -------------------------- Yadokhte li veche neshcho?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не,------ищ- не съ- -л. Н__ о__ н___ н_ с__ я__ Н-, о-е н-щ- н- с-м я-. ----------------------- Не, още нищо не съм ял. 0
Ne, -s-ch- --s-c-o -e s-m y--. N__ o_____ n______ n_ s__ y___ N-, o-h-h- n-s-c-o n- s-m y-l- ------------------------------ Ne, oshche nishcho ne sym yal.
још неко – нико више ощ---як-й –-н--ой-п----е о__ н____ – н____ п_____ о-е н-к-й – н-к-й п-в-ч- ------------------------ още някой – никой повече 0
o--ch--ny-ko- – ni-oy--ov-c-e o_____ n_____ – n____ p______ o-h-h- n-a-o- – n-k-y p-v-c-e ----------------------------- oshche nyakoy – nikoy poveche
Жели ли још неко кафу? Желае л---щ- -яко- к--е? Ж____ л_ о__ н____ к____ Ж-л-е л- о-е н-к-й к-ф-? ------------------------ Желае ли още някой кафе? 0
Zhelae li-oshc-e n-ak-y --f-? Z_____ l_ o_____ n_____ k____ Z-e-a- l- o-h-h- n-a-o- k-f-? ----------------------------- Zhelae li oshche nyakoy kafe?
Не, нико више. Не- -и--й. Н__ н_____ Н-, н-к-й- ---------- Не, никой. 0
N-, ni---. N__ n_____ N-, n-k-y- ---------- Ne, nikoy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.