Рјечник

sr Прилози   »   bg Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
већ једном – још никада вече --о-- -е в___ – о__ н_ в-ч- – о-е н- ------------- вече – още не 0
vec-- - --h-he -e v____ – o_____ n_ v-c-e – o-h-h- n- ----------------- veche – oshche ne
Јесте ли већ једном били у Берлину? Б--- -- -те веч- в ---л--? Б___ л_ с__ в___ в Б______ Б-л- л- с-е в-ч- в Б-р-и-? -------------------------- Били ли сте вече в Берлин? 0
B-li--i st- v-c-- - Be---n? B___ l_ s__ v____ v B______ B-l- l- s-e v-c-e v B-r-i-? --------------------------- Bili li ste veche v Berlin?
Не, још никада. Н-,---е-не. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
Ne, oshc-- -e. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
неко – нико няк--------ой н____ – н____ н-к-й – н-к-й ------------- някой – никой 0
nya--y – --koy n_____ – n____ n-a-o- – n-k-y -------------- nyakoy – nikoy
Познајете ли овде некога? Познават- ли -я-ог- ---? П________ л_ н_____ т___ П-з-а-а-е л- н-к-г- т-к- ------------------------ Познавате ли някого тук? 0
P-zn----e -i-n-----o tuk? P________ l_ n______ t___ P-z-a-a-e l- n-a-o-o t-k- ------------------------- Poznavate li nyakogo tuk?
Не, ја не познајем овде никога. Н---н--п---авам-ни--г- -у-. Н__ н_ п_______ н_____ т___ Н-, н- п-з-а-а- н-к-г- т-к- --------------------------- Не, не познавам никого тук. 0
Ne- -e-pozn---m n---go ---. N__ n_ p_______ n_____ t___ N-, n- p-z-a-a- n-k-g- t-k- --------------------------- Ne, ne poznavam nikogo tuk.
још – не више още-- н-ма о__ – н___ о-е – н-м- ---------- още – няма 0
osh--e - ---ma o_____ – n____ o-h-h- – n-a-a -------------- oshche – nyama
Остајете ли још дуго овде? Щ- о-т-нет- -и --- ----о ту-? Щ_ о_______ л_ о__ д____ т___ Щ- о-т-н-т- л- о-е д-л-о т-к- ----------------------------- Ще останете ли още дълго тук? 0
S-c-e--s-a-et- l--os-ch---yl-o ---? S____ o_______ l_ o_____ d____ t___ S-c-e o-t-n-t- l- o-h-h- d-l-o t-k- ----------------------------------- Shche ostanete li oshche dylgo tuk?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н-,-н--а-да---та-- д-----т--. Н__ н___ д_ о_____ д____ т___ Н-, н-м- д- о-т-н- д-л-о т-к- ----------------------------- Не, няма да остана дълго тук. 0
Ne,-n-a-a da--st-n--d--g- --k. N__ n____ d_ o_____ d____ t___ N-, n-a-a d- o-t-n- d-l-o t-k- ------------------------------ Ne, nyama da ostana dylgo tuk.
још нешто – ништа више о---нещ--– ------о---е о__ н___ – н___ п_____ о-е н-щ- – н-щ- п-в-ч- ---------------------- още нещо – нищо повече 0
osh--e-ne--c---–-n--hcho--ov--he o_____ n______ – n______ p______ o-h-h- n-s-c-o – n-s-c-o p-v-c-e -------------------------------- oshche neshcho – nishcho poveche
Желите ли још нешто попити? Же-ае-е-л--ощ- ---- -- -и---? Ж______ л_ о__ н___ з_ п_____ Ж-л-е-е л- о-е н-щ- з- п-е-е- ----------------------------- Желаете ли още нещо за пиене? 0
Zhel-et--li ----he neshcho-za-p--ne? Z_______ l_ o_____ n______ z_ p_____ Z-e-a-t- l- o-h-h- n-s-c-o z- p-e-e- ------------------------------------ Zhelaete li oshche neshcho za piene?
Не, ја не желим ништа више. Н---н--ж-ла- ---о п--еч-. Н__ н_ ж____ н___ п______ Н-, н- ж-л-я н-щ- п-в-ч-. ------------------------- Не, не желая нищо повече. 0
N-- n- z-elay----sh-ho---ve-he. N__ n_ z______ n______ p_______ N-, n- z-e-a-a n-s-c-o p-v-c-e- ------------------------------- Ne, ne zhelaya nishcho poveche.
већ нешто – још ништа веч- нещ- - о---н--о в___ н___ – о__ н___ в-ч- н-щ- – о-е н-щ- -------------------- вече нещо – още нищо 0
v---e -e-h-h--–-o--ch- n-sh--o v____ n______ – o_____ n______ v-c-e n-s-c-o – o-h-h- n-s-c-o ------------------------------ veche neshcho – oshche nishcho
Јесте ли већ нешто јели? Яд---е-ли ---- --щ-? Я_____ л_ в___ н____ Я-о-т- л- в-ч- н-щ-? -------------------- Ядохте ли вече нещо? 0
Ya-o-h-e -i --che -es-c-o? Y_______ l_ v____ n_______ Y-d-k-t- l- v-c-e n-s-c-o- -------------------------- Yadokhte li veche neshcho?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Н-- още-нищ- н---ъ- -л. Н__ о__ н___ н_ с__ я__ Н-, о-е н-щ- н- с-м я-. ----------------------- Не, още нищо не съм ял. 0
Ne,-osh-he n-s--ho-ne-sy- y--. N__ o_____ n______ n_ s__ y___ N-, o-h-h- n-s-c-o n- s-m y-l- ------------------------------ Ne, oshche nishcho ne sym yal.
још неко – нико више о-- ня--й---ни--- -о---е о__ н____ – н____ п_____ о-е н-к-й – н-к-й п-в-ч- ------------------------ още някой – никой повече 0
o--c-e -y--o--- nik-- -o--c-e o_____ n_____ – n____ p______ o-h-h- n-a-o- – n-k-y p-v-c-e ----------------------------- oshche nyakoy – nikoy poveche
Жели ли још неко кафу? Жела-------е ня-ой-к-ф-? Ж____ л_ о__ н____ к____ Ж-л-е л- о-е н-к-й к-ф-? ------------------------ Желае ли още някой кафе? 0
Z-e-ae -- -sh--e-ny-koy -afe? Z_____ l_ o_____ n_____ k____ Z-e-a- l- o-h-h- n-a-o- k-f-? ----------------------------- Zhelae li oshche nyakoy kafe?
Не, нико више. Не, -икой. Н__ н_____ Н-, н-к-й- ---------- Не, никой. 0
N-, nik--. N__ n_____ N-, n-k-y- ---------- Ne, nikoy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.