Рјечник

sr Прилози   »   bg Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
већ једном – још никада ве-е – още-не в___ – о__ н_ в-ч- – о-е н- ------------- вече – още не 0
v-che-–-os--he ne v____ – o_____ n_ v-c-e – o-h-h- n- ----------------- veche – oshche ne
Јесте ли већ једном били у Берлину? Би---л- с-е --ч--- Бе----? Б___ л_ с__ в___ в Б______ Б-л- л- с-е в-ч- в Б-р-и-? -------------------------- Били ли сте вече в Берлин? 0
Bi-- -----e-v-ch- --Ber-i-? B___ l_ s__ v____ v B______ B-l- l- s-e v-c-e v B-r-i-? --------------------------- Bili li ste veche v Berlin?
Не, још никада. Не,---е-не. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
N-,--sh-h--n-. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
неко – нико н--ой-–-н--ой н____ – н____ н-к-й – н-к-й ------------- някой – никой 0
n----- –-ni-oy n_____ – n____ n-a-o- – n-k-y -------------- nyakoy – nikoy
Познајете ли овде некога? П--н-в-------ня-----т-к? П________ л_ н_____ т___ П-з-а-а-е л- н-к-г- т-к- ------------------------ Познавате ли някого тук? 0
P---a--t--l--n-ak--o --k? P________ l_ n______ t___ P-z-a-a-e l- n-a-o-o t-k- ------------------------- Poznavate li nyakogo tuk?
Не, ја не познајем овде никога. Н-- ------н-ва--н---го --к. Н__ н_ п_______ н_____ т___ Н-, н- п-з-а-а- н-к-г- т-к- --------------------------- Не, не познавам никого тук. 0
N-, ne-----a--m-n-kogo tu-. N__ n_ p_______ n_____ t___ N-, n- p-z-a-a- n-k-g- t-k- --------------------------- Ne, ne poznavam nikogo tuk.
још – не више о-е-– --ма о__ – н___ о-е – н-м- ---------- още – няма 0
o-h--e --nyama o_____ – n____ o-h-h- – n-a-a -------------- oshche – nyama
Остајете ли још дуго овде? Щ- о-та---- л- о-- д---- т-к? Щ_ о_______ л_ о__ д____ т___ Щ- о-т-н-т- л- о-е д-л-о т-к- ----------------------------- Ще останете ли още дълго тук? 0
Sh--- ostanete------h-he ----o----? S____ o_______ l_ o_____ d____ t___ S-c-e o-t-n-t- l- o-h-h- d-l-o t-k- ----------------------------------- Shche ostanete li oshche dylgo tuk?
Не, ја не остајем више дуго овде. Не,--я-а -а о--ан--дъл-- --к. Н__ н___ д_ о_____ д____ т___ Н-, н-м- д- о-т-н- д-л-о т-к- ----------------------------- Не, няма да остана дълго тук. 0
Ne--n--m- d------na-d---o --k. N__ n____ d_ o_____ d____ t___ N-, n-a-a d- o-t-n- d-l-o t-k- ------------------------------ Ne, nyama da ostana dylgo tuk.
још нешто – ништа више о---не---– ---о---в-че о__ н___ – н___ п_____ о-е н-щ- – н-щ- п-в-ч- ---------------------- още нещо – нищо повече 0
o-h-he nes-cho --ni-hch--pov-c-e o_____ n______ – n______ p______ o-h-h- n-s-c-o – n-s-c-o p-v-c-e -------------------------------- oshche neshcho – nishcho poveche
Желите ли још нешто попити? Же-а----ли-о-----що з--п--н-? Ж______ л_ о__ н___ з_ п_____ Ж-л-е-е л- о-е н-щ- з- п-е-е- ----------------------------- Желаете ли още нещо за пиене? 0
Z---ae-e li------e n--hc----a------? Z_______ l_ o_____ n______ z_ p_____ Z-e-a-t- l- o-h-h- n-s-c-o z- p-e-e- ------------------------------------ Zhelaete li oshche neshcho za piene?
Не, ја не желим ништа више. Не, не -елая н--о -ове-е. Н__ н_ ж____ н___ п______ Н-, н- ж-л-я н-щ- п-в-ч-. ------------------------- Не, не желая нищо повече. 0
N-,-ne----l-ya---shc-o--ov----. N__ n_ z______ n______ p_______ N-, n- z-e-a-a n-s-c-o p-v-c-e- ------------------------------- Ne, ne zhelaya nishcho poveche.
већ нешто – још ништа в-че -ещо --още---що в___ н___ – о__ н___ в-ч- н-щ- – о-е н-щ- -------------------- вече нещо – още нищо 0
v---e -es-c-- - -shche-n----ho v____ n______ – o_____ n______ v-c-e n-s-c-o – o-h-h- n-s-c-o ------------------------------ veche neshcho – oshche nishcho
Јесте ли већ нешто јели? Я----е--и-в----н-щ-? Я_____ л_ в___ н____ Я-о-т- л- в-ч- н-щ-? -------------------- Ядохте ли вече нещо? 0
Ya-o-ht- -i ve-he ne-hch-? Y_______ l_ v____ n_______ Y-d-k-t- l- v-c-e n-s-c-o- -------------------------- Yadokhte li veche neshcho?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не,-ощ--н--о -- -----л. Н__ о__ н___ н_ с__ я__ Н-, о-е н-щ- н- с-м я-. ----------------------- Не, още нищо не съм ял. 0
N-,---h----n--hc----e -y- -a-. N__ o_____ n______ n_ s__ y___ N-, o-h-h- n-s-c-o n- s-m y-l- ------------------------------ Ne, oshche nishcho ne sym yal.
још неко – нико више още -якой-- -ик-- -овече о__ н____ – н____ п_____ о-е н-к-й – н-к-й п-в-ч- ------------------------ още някой – никой повече 0
oshc-e -ya--y-- n-koy ------e o_____ n_____ – n____ p______ o-h-h- n-a-o- – n-k-y p-v-c-e ----------------------------- oshche nyakoy – nikoy poveche
Жели ли још неко кафу? Ж-лае-----ще---к-й--афе? Ж____ л_ о__ н____ к____ Ж-л-е л- о-е н-к-й к-ф-? ------------------------ Желае ли още някой кафе? 0
Zhe-a---- os-c-e -yak-y-k-f-? Z_____ l_ o_____ n_____ k____ Z-e-a- l- o-h-h- n-a-o- k-f-? ----------------------------- Zhelae li oshche nyakoy kafe?
Не, нико више. Не---икой. Н__ н_____ Н-, н-к-й- ---------- Не, никой. 0
Ne,--i--y. N__ n_____ N-, n-k-y- ---------- Ne, nikoy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.