Рјечник

sr Прилози   »   bg Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
већ једном – још никада веч--– о-е-не в___ – о__ н_ в-ч- – о-е н- ------------- вече – още не 0
v--he – -s------e v____ – o_____ n_ v-c-e – o-h-h- n- ----------------- veche – oshche ne
Јесте ли већ једном били у Берлину? Б-л- -и -т- -е-е-- -ер--н? Б___ л_ с__ в___ в Б______ Б-л- л- с-е в-ч- в Б-р-и-? -------------------------- Били ли сте вече в Берлин? 0
Bi---li-ste ve-he v Be-l-n? B___ l_ s__ v____ v B______ B-l- l- s-e v-c-e v B-r-i-? --------------------------- Bili li ste veche v Berlin?
Не, још никада. Не--ощ- --. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
N---oshche -e. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
неко – нико н---- - н---й н____ – н____ н-к-й – н-к-й ------------- някой – никой 0
ny-k-- -----oy n_____ – n____ n-a-o- – n-k-y -------------- nyakoy – nikoy
Познајете ли овде некога? П-з-а-ат---и-н---г--т-к? П________ л_ н_____ т___ П-з-а-а-е л- н-к-г- т-к- ------------------------ Познавате ли някого тук? 0
Po---v-t--l----a-ogo----? P________ l_ n______ t___ P-z-a-a-e l- n-a-o-o t-k- ------------------------- Poznavate li nyakogo tuk?
Не, ја не познајем овде никога. Н-,-------нав-м---к-го т-к. Н__ н_ п_______ н_____ т___ Н-, н- п-з-а-а- н-к-г- т-к- --------------------------- Не, не познавам никого тук. 0
Ne- ne poznav----ikogo t-k. N__ n_ p_______ n_____ t___ N-, n- p-z-a-a- n-k-g- t-k- --------------------------- Ne, ne poznavam nikogo tuk.
још – не више още-– ---а о__ – н___ о-е – н-м- ---------- още – няма 0
o-h--e-– ----a o_____ – n____ o-h-h- – n-a-a -------------- oshche – nyama
Остајете ли још дуго овде? Щ- ------т-----ощ---ъ--о-т-к? Щ_ о_______ л_ о__ д____ т___ Щ- о-т-н-т- л- о-е д-л-о т-к- ----------------------------- Ще останете ли още дълго тук? 0
Sh-----s-an--e--i osh--e--y-go-t-k? S____ o_______ l_ o_____ d____ t___ S-c-e o-t-n-t- l- o-h-h- d-l-o t-k- ----------------------------------- Shche ostanete li oshche dylgo tuk?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н-,--я-а д- оста---дъл-- т--. Н__ н___ д_ о_____ д____ т___ Н-, н-м- д- о-т-н- д-л-о т-к- ----------------------------- Не, няма да остана дълго тук. 0
Ne, n-a---da ost--a d------uk. N__ n____ d_ o_____ d____ t___ N-, n-a-a d- o-t-n- d-l-o t-k- ------------------------------ Ne, nyama da ostana dylgo tuk.
још нешто – ништа више ощ- не-о - -ищо---ве-е о__ н___ – н___ п_____ о-е н-щ- – н-щ- п-в-ч- ---------------------- още нещо – нищо повече 0
o---he ne-h--o-–----hcho -o-e-he o_____ n______ – n______ p______ o-h-h- n-s-c-o – n-s-c-o p-v-c-e -------------------------------- oshche neshcho – nishcho poveche
Желите ли још нешто попити? Же--ет- ---о-е нещо-за-----е? Ж______ л_ о__ н___ з_ п_____ Ж-л-е-е л- о-е н-щ- з- п-е-е- ----------------------------- Желаете ли още нещо за пиене? 0
Z---a-te--- --h-he------h---a --e--? Z_______ l_ o_____ n______ z_ p_____ Z-e-a-t- l- o-h-h- n-s-c-o z- p-e-e- ------------------------------------ Zhelaete li oshche neshcho za piene?
Не, ја не желим ништа више. Н-- -- же-ая н-щ- по----. Н__ н_ ж____ н___ п______ Н-, н- ж-л-я н-щ- п-в-ч-. ------------------------- Не, не желая нищо повече. 0
Ne---e z-----a n-shc---p----h-. N__ n_ z______ n______ p_______ N-, n- z-e-a-a n-s-c-o p-v-c-e- ------------------------------- Ne, ne zhelaya nishcho poveche.
већ нешто – још ништа веч- не---- още---що в___ н___ – о__ н___ в-ч- н-щ- – о-е н-щ- -------------------- вече нещо – още нищо 0
veche -es-c-- – o--c-- nishcho v____ n______ – o_____ n______ v-c-e n-s-c-o – o-h-h- n-s-c-o ------------------------------ veche neshcho – oshche nishcho
Јесте ли већ нешто јели? Я-ох-- -и ве-е ----? Я_____ л_ в___ н____ Я-о-т- л- в-ч- н-щ-? -------------------- Ядохте ли вече нещо? 0
Ya--k-----i-veche nes-c--? Y_______ l_ v____ n_______ Y-d-k-t- l- v-c-e n-s-c-o- -------------------------- Yadokhte li veche neshcho?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не- о---нищ---е --- ял. Н__ о__ н___ н_ с__ я__ Н-, о-е н-щ- н- с-м я-. ----------------------- Не, още нищо не съм ял. 0
N-,--sh--- -is-c---ne---m ya-. N__ o_____ n______ n_ s__ y___ N-, o-h-h- n-s-c-o n- s-m y-l- ------------------------------ Ne, oshche nishcho ne sym yal.
још неко – нико више още-н-к-- –-никой-п--е-е о__ н____ – н____ п_____ о-е н-к-й – н-к-й п-в-ч- ------------------------ още някой – никой повече 0
os-ch--ny-k---- --koy -ov-c-e o_____ n_____ – n____ p______ o-h-h- n-a-o- – n-k-y p-v-c-e ----------------------------- oshche nyakoy – nikoy poveche
Жели ли још неко кафу? Жел-е л- ощ--няк-й -аф-? Ж____ л_ о__ н____ к____ Ж-л-е л- о-е н-к-й к-ф-? ------------------------ Желае ли още някой кафе? 0
Z-el-- ---o---h- --ak-- --fe? Z_____ l_ o_____ n_____ k____ Z-e-a- l- o-h-h- n-a-o- k-f-? ----------------------------- Zhelae li oshche nyakoy kafe?
Не, нико више. Н-,-н-к-й. Н__ н_____ Н-, н-к-й- ---------- Не, никой. 0
N-, ---oy. N__ n_____ N-, n-k-y- ---------- Ne, nikoy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.