Рјечник

sr Прилози   »   hu Határozószavak

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [száz]

Határozószavak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
већ једном – још никада má--e--s-er---m-- -oha már egyszer – még soha m-r e-y-z-r – m-g s-h- ---------------------- már egyszer – még soha 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Volt -á--ö--e--s--r B---inb--? Volt már ön egyszer Berlinben? V-l- m-r ö- e-y-z-r B-r-i-b-n- ------------------------------ Volt már ön egyszer Berlinben? 0
Не, још никада. N--,--ég-so-a. Nem, még soha. N-m- m-g s-h-. -------------- Nem, még soha. 0
неко – нико va---i –--e--i valaki – senki v-l-k- – s-n-i -------------- valaki – senki 0
Познајете ли овде некога? I---r--- -----al---- -vala-i-et)? Ismer ön itt valakit (valakiket)? I-m-r ö- i-t v-l-k-t (-a-a-i-e-)- --------------------------------- Ismer ön itt valakit (valakiket)? 0
Не, ја не познајем овде никога. N--- --m isme----itt sen--t. Nem, nem ismerek itt senkit. N-m- n-m i-m-r-k i-t s-n-i-. ---------------------------- Nem, nem ismerek itt senkit. 0
још – не више m---– -á--n-m még – már nem m-g – m-r n-m ------------- még – már nem 0
Остајете ли још дуго овде? Soká-g-m-rad-m-- i--? Sokáig marad még itt? S-k-i- m-r-d m-g i-t- --------------------- Sokáig marad még itt? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N--,--ár---m s--ái- -a--dok-i-t. Nem, már nem sokáig maradok itt. N-m- m-r n-m s-k-i- m-r-d-k i-t- -------------------------------- Nem, már nem sokáig maradok itt. 0
још нешто – ништа више még ---am--- ----i még valami – semmi m-g v-l-m- – s-m-i ------------------ még valami – semmi 0
Желите ли још нешто попити? Szer--ne---g------i- in-i? Szeretne még valamit inni? S-e-e-n- m-g v-l-m-t i-n-? -------------------------- Szeretne még valamit inni? 0
Не, ја не желим ништа више. Nem- m-- -em-k-r----em--t. Nem, már nem kérek semmit. N-m- m-r n-m k-r-k s-m-i-. -------------------------- Nem, már nem kérek semmit. 0
већ нешто – још ништа má-----a-it ----- -----t már valamit – még semmit m-r v-l-m-t – m-g s-m-i- ------------------------ már valamit – még semmit 0
Јесте ли већ нешто јели? Ev----má- --l----? Evett már valamit? E-e-t m-r v-l-m-t- ------------------ Evett már valamit? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Nem,-mé- n-------m-sem-it. Nem, még nem ettem semmit. N-m- m-g n-m e-t-m s-m-i-. -------------------------- Nem, még nem ettem semmit. 0
још неко – нико више m-g--a-a---- -----enki még valaki – már senki m-g v-l-k- – m-r s-n-i ---------------------- még valaki – már senki 0
Жели ли још неко кафу? Sz--e--e --- -a---- káv--? Szeretne még valaki kávét? S-e-e-n- m-g v-l-k- k-v-t- -------------------------- Szeretne még valaki kávét? 0
Не, нико више. Nem- m----en--. Nem, már senki. N-m- m-r s-n-i- --------------- Nem, már senki. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.