Рјечник

sr Прилози   »   hu Határozószavak

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [száz]

Határozószavak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
већ једном – још никада már---ysz---–-m-g so-a m__ e______ – m__ s___ m-r e-y-z-r – m-g s-h- ---------------------- már egyszer – még soha 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Vo-- m-r--n -gy--e------inb-n? V___ m__ ö_ e______ B_________ V-l- m-r ö- e-y-z-r B-r-i-b-n- ------------------------------ Volt már ön egyszer Berlinben? 0
Не, још никада. N-m, -é- -oha. N___ m__ s____ N-m- m-g s-h-. -------------- Nem, még soha. 0
неко – нико va-a-i - se--i v_____ – s____ v-l-k- – s-n-i -------------- valaki – senki 0
Познајете ли овде некога? Is-er ö----t val-ki- (v-l--i--t-? I____ ö_ i__ v______ (___________ I-m-r ö- i-t v-l-k-t (-a-a-i-e-)- --------------------------------- Ismer ön itt valakit (valakiket)? 0
Не, ја не познајем овде никога. Nem- n-- --m-r-- itt--e---t. N___ n__ i______ i__ s______ N-m- n-m i-m-r-k i-t s-n-i-. ---------------------------- Nem, nem ismerek itt senkit. 0
још – не више mé- - ------m m__ – m__ n__ m-g – m-r n-m ------------- még – már nem 0
Остајете ли још дуго овде? So---g-mar-- --g --t? S_____ m____ m__ i___ S-k-i- m-r-d m-g i-t- --------------------- Sokáig marad még itt? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Ne-,-már--e- s--á-g --radok--tt. N___ m__ n__ s_____ m______ i___ N-m- m-r n-m s-k-i- m-r-d-k i-t- -------------------------------- Nem, már nem sokáig maradok itt. 0
још нешто – ништа више mé--va-am------mmi m__ v_____ – s____ m-g v-l-m- – s-m-i ------------------ még valami – semmi 0
Желите ли још нешто попити? S-ere-ne---g --lam------i? S_______ m__ v______ i____ S-e-e-n- m-g v-l-m-t i-n-? -------------------------- Szeretne még valamit inni? 0
Не, ја не желим ништа више. Ne-- -ár ne----rek -emmi-. N___ m__ n__ k____ s______ N-m- m-r n-m k-r-k s-m-i-. -------------------------- Nem, már nem kérek semmit. 0
већ нешто – још ништа má----lam-t-– --- sem-it m__ v______ – m__ s_____ m-r v-l-m-t – m-g s-m-i- ------------------------ már valamit – még semmit 0
Јесте ли већ нешто јели? E-et- -ár-v-l-mit? E____ m__ v_______ E-e-t m-r v-l-m-t- ------------------ Evett már valamit? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ne-- -é- -e--ette--------. N___ m__ n__ e____ s______ N-m- m-g n-m e-t-m s-m-i-. -------------------------- Nem, még nem ettem semmit. 0
још неко – нико више mé- --l-k--– má---e--i m__ v_____ – m__ s____ m-g v-l-k- – m-r s-n-i ---------------------- még valaki – már senki 0
Жели ли још неко кафу? S-er-t-e m-g-v-laki-k-vét? S_______ m__ v_____ k_____ S-e-e-n- m-g v-l-k- k-v-t- -------------------------- Szeretne még valaki kávét? 0
Не, нико више. N--,-már s-n-i. N___ m__ s_____ N-m- m-r s-n-i- --------------- Nem, már senki. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.