Knjiga fraza

bs U školi   »   sk V škole

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [štyri]

V škole

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Gdje smo mi? K------? K__ s___ K-e s-e- -------- Kde sme? 0
Mi smo u školi. S---v škole. S__ v š_____ S-e v š-o-e- ------------ Sme v škole. 0
Imamo nastavu. Má-e v-u-ovani-. M___ v__________ M-m- v-u-o-a-i-. ---------------- Máme vyučovanie. 0
Ovo su učenici. T--sú -----. T_ s_ ž_____ T- s- ž-a-i- ------------ To sú žiaci. 0
Ovo je učiteljica. To-----čite---. T_ j_ u________ T- j- u-i-e-k-. --------------- To je učiteľka. 0
Ovo je razred. To je-t-i---. T_ j_ t______ T- j- t-i-d-. ------------- To je trieda. 0
Šta radimo? Č----b-me? Č_ r______ Č- r-b-m-? ---------- Čo robíme? 0
Učimo. Uč--e -a. U____ s__ U-í-e s-. --------- Učíme sa. 0
Učimo jezik. Uč-me-s--ja-yk. U____ s_ j_____ U-í-e s- j-z-k- --------------- Učíme sa jazyk. 0
Učim engleski. Uč-m--a -ngličt-nu. U___ s_ a__________ U-í- s- a-g-i-t-n-. ------------------- Učím sa angličtinu. 0
Učiš španski. U--- -a -p---elč--u. U___ s_ š___________ U-í- s- š-a-i-l-i-u- -------------------- Učíš sa španielčinu. 0
On uči njemački. Uč---a-nem----. U__ s_ n_______ U-í s- n-m-i-u- --------------- Učí sa nemčinu. 0
Učimo francuski. Učí-e -a-f--nc----in-. U____ s_ f____________ U-í-e s- f-a-c-z-t-n-. ---------------------- Učíme sa francúzštinu. 0
Učite italijanski. U---- -a---lianči-u. U____ s_ t__________ U-í-e s- t-l-a-č-n-. -------------------- Učíte sa taliančinu. 0
Oni uče ruski. U----s----št-nu. U___ s_ r_______ U-i- s- r-š-i-u- ---------------- Učia sa ruštinu. 0
Učiti jezike je interesantno. Uč---sa ja---- je z----m---. U___ s_ j_____ j_ z_________ U-i- s- j-z-k- j- z-u-í-a-é- ---------------------------- Učiť sa jazyky je zaujímavé. 0
Želimo razumjeti ljude. C-c--e roz----ť ľ-ďo-. C_____ r_______ ľ_____ C-c-m- r-z-m-e- ľ-ď-m- ---------------------- Chceme rozumieť ľuďom. 0
Želimo razgovarati sa ljudima. C-ce---sa r---rá-a--s-ľuďm-. C_____ s_ r________ s ľ_____ C-c-m- s- r-z-r-v-ť s ľ-ď-i- ---------------------------- Chceme sa rozprávať s ľuďmi. 0

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.