Knjiga fraza

bs U vozu   »   uk У поїзді

34 [trideset i četiri]

U vozu

U vozu

34 [тридцять чотири]

34 [trydtsyatʹ chotyry]

У поїзді

[U poïzdi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Da li je to voz za Berlin? Це---тя- д- -е----а? Ц_ п____ д_ Б_______ Ц- п-т-г д- Б-р-і-а- -------------------- Це потяг до Берліна? 0
T-e po-ya--do-----in-? T__ p_____ d_ B_______ T-e p-t-a- d- B-r-i-a- ---------------------- Tse potyah do Berlina?
Kada kreće voz? К-л---і-п--вл-єт--я пот-г? К___ в_____________ п_____ К-л- в-д-р-в-я-т-с- п-т-г- -------------------------- Коли відправляється потяг? 0
K--y-v--p-a-l-ayet-s------yah? K___ v________________ p______ K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a p-t-a-? ------------------------------ Koly vidpravlyayetʹsya potyah?
Kada stiže voz u Berlin? К--- -риб-в-- по-----о----лі-а? К___ п_______ п____ д_ Б_______ К-л- п-и-у-а- п-т-г д- Б-р-і-а- ------------------------------- Коли прибуває потяг до Берліна? 0
Koly---yb----e p--ya--d--Be-li-a? K___ p________ p_____ d_ B_______ K-l- p-y-u-a-e p-t-a- d- B-r-i-a- --------------------------------- Koly prybuvaye potyah do Berlina?
Oprostite, smijem li proći? П--б--т-,--о--а --о-т-? П________ м____ п______ П-о-а-т-, м-ж-а п-о-т-? ----------------------- Пробачте, можна пройти? 0
P-o------,--o--na--r-y̆ty? P_________ m_____ p______ P-o-a-h-e- m-z-n- p-o-̆-y- -------------------------- Probachte, mozhna proy̆ty?
Mislim da je to moje mjesto. Ме---здаєть--, ---– --- м----. М___ з________ ц_ – м__ м_____ М-н- з-а-т-с-, ц- – м-є м-с-е- ------------------------------ Мені здається, це – моє місце. 0
M--i zd-y-t--ya, t-- –-mo----i-tse. M___ z__________ t__ – m___ m______ M-n- z-a-e-ʹ-y-, t-e – m-y- m-s-s-. ----------------------------------- Meni zdayetʹsya, tse – moye mistse.
Mislim da sjedite na mom mjestu. Мені -д--т-с-- В- си-ите -- мо------сц-. М___ з________ В_ с_____ н_ м____ м_____ М-н- з-а-т-с-, В- с-д-т- н- м-є-у м-с-і- ---------------------------------------- Мені здається, Ви сидите на моєму місці. 0
Meni zd-y-tʹ-y---V--sy---- ----o--m---i----. M___ z__________ V_ s_____ n_ m_____ m______ M-n- z-a-e-ʹ-y-, V- s-d-t- n- m-y-m- m-s-s-. -------------------------------------------- Meni zdayetʹsya, Vy sydyte na moyemu mistsi.
Gdje su kola za spavanje? Д-------ний--а---? Д_ с_______ в_____ Д- с-а-ь-и- в-г-н- ------------------ Де спальний вагон? 0
D- s--l-ny-- --ho-? D_ s_______ v_____ D- s-a-ʹ-y-̆ v-h-n- ------------------- De spalʹnyy̆ vahon?
Kola za spavanje su na kraju voza. Спа-ьний в-г-- - кінці ------. С_______ в____ у к____ п______ С-а-ь-и- в-г-н у к-н-і п-т-г-. ------------------------------ Спальний вагон у кінці потягу. 0
Sp-l-nyy-----o--u--ints--p-t-ah-. S_______ v____ u k_____ p_______ S-a-ʹ-y-̆ v-h-n u k-n-s- p-t-a-u- --------------------------------- Spalʹnyy̆ vahon u kintsi potyahu.
A gdje je vagon za ručavanje? – Na početku. А д- -аг-н –-рес-ор--?-- -а по--тк--по---а. А д_ в____ – р________ – Н_ п______ п______ А д- в-г-н – р-с-о-а-? – Н- п-ч-т-у п-ї-д-. ------------------------------------------- А де вагон – ресторан? – На початку поїзда. 0
A -e-v-h---–---sto--n? –-Na pochatku--oïzda. A d_ v____ – r________ – N_ p_______ p______ A d- v-h-n – r-s-o-a-? – N- p-c-a-k- p-i-z-a- --------------------------------------------- A de vahon – restoran? – Na pochatku poïzda.
Mogu li spavati dole? М---а м--- -п--- -а--ижн-- -о-и-і? М____ м___ с____ н_ н_____ п______ М-ж-а м-н- с-а-и н- н-ж-і- п-л-ц-? ---------------------------------- Можна мені спати на нижній полиці? 0
Mo--n- -en--spat- -a -y-h---̆ -o---s-? M_____ m___ s____ n_ n______ p_______ M-z-n- m-n- s-a-y n- n-z-n-y- p-l-t-i- -------------------------------------- Mozhna meni spaty na nyzhniy̆ polytsi?
Mogu li spavati u sredini? М---а---ні сп--и---се---и--? М____ м___ с____ п__________ М-ж-а м-н- с-а-и п-с-р-д-н-? ---------------------------- Можна мені спати посередині? 0
Mo---- -eni s-aty ----r-dyn-? M_____ m___ s____ p__________ M-z-n- m-n- s-a-y p-s-r-d-n-? ----------------------------- Mozhna meni spaty poseredyni?
Mogu li spavati gore? Мож-- ---- с--т- на ве--ній-по---і? М____ м___ с____ н_ в______ п______ М-ж-а м-н- с-а-и н- в-р-н-й п-л-ц-? ----------------------------------- Можна мені спати на верхній полиці? 0
Moz--- m--- --a-- na v-rkhn-y̆-p-l-ts-? M_____ m___ s____ n_ v_______ p_______ M-z-n- m-n- s-a-y n- v-r-h-i-̆ p-l-t-i- --------------------------------------- Mozhna meni spaty na verkhniy̆ polytsi?
Kada smo na granici? Ко-и -и--у-ем---- ---до-і? К___ м_ б_____ н_ к_______ К-л- м- б-д-м- н- к-р-о-і- -------------------------- Коли ми будемо на кордоні? 0
K-l- my ---emo n- kordo--? K___ m_ b_____ n_ k_______ K-l- m- b-d-m- n- k-r-o-i- -------------------------- Koly my budemo na kordoni?
Koliko traje vožnja do Berlina? Я--до-го ---в-є-по-здк--д- -ерлін-? Я_ д____ т_____ п______ д_ Б_______ Я- д-в-о т-и-а- п-ї-д-а д- Б-р-і-а- ----------------------------------- Як довго триває поїздка до Берліна? 0
Y-k--ovho -ryvay---o-̈z--- -- -erl-n-? Y__ d____ t______ p______ d_ B_______ Y-k d-v-o t-y-a-e p-i-z-k- d- B-r-i-a- -------------------------------------- Yak dovho tryvaye poïzdka do Berlina?
Da li voz kasni? Ч----тя- --п----є----? Ч_ п____ з____________ Ч- п-т-г з-п-з-ю-т-с-? ---------------------- Чи потяг запізнюється? 0
Ch---oty-h-za-i-ny--etʹsy-? C__ p_____ z_______________ C-y p-t-a- z-p-z-y-y-t-s-a- --------------------------- Chy potyah zapiznyuyetʹsya?
Imate li nešto za čitati? Ч- м---е----щ-с- ---итат-? Ч_ м____ В_ щ___ п________ Ч- м-є-е В- щ-с- п-ч-т-т-? -------------------------- Чи маєте Ви щось почитати? 0
Ch- m---te--- -h-h-sʹ---ch--at-? C__ m_____ V_ s______ p_________ C-y m-y-t- V- s-c-o-ʹ p-c-y-a-y- -------------------------------- Chy mayete Vy shchosʹ pochytaty?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? Ту----ж-- по-с-и -а-п--и-и? Т__ м____ п_____ т_ п______ Т-т м-ж-а п-ї-т- т- п-п-т-? --------------------------- Тут можна поїсти та попити? 0
T----ozhn- ---̈-ty ta p--y--? T__ m_____ p_____ t_ p______ T-t m-z-n- p-i-s-y t- p-p-t-? ----------------------------- Tut mozhna poïsty ta popyty?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Мо-ете-м--е------д-ти-----ь-л----, о 7--0 -оди--? М_____ м___ р_________ б__________ о 7___ г______ М-ж-т- м-н- р-з-у-и-и- б-д---а-к-, о 7-0- г-д-н-? ------------------------------------------------- Можете мене розбудити, будь-ласка, о 7.00 годині? 0
Moz-----m--- -o-bu---y, -u---l----,-o----- h-----? M______ m___ r_________ b__________ o 7___ h______ M-z-e-e m-n- r-z-u-y-y- b-d---a-k-, o 7-0- h-d-n-? -------------------------------------------------- Mozhete mene rozbudyty, budʹ-laska, o 7.00 hodyni?

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobijaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobijaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti da govore. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na maternjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pažljivije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Da li ste to znali?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je maternji jezik za više od 45 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Evrope. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 miliona ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu sa češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš obavezno u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Evrope!