Knjiga fraza

bs Negacija 2   »   uk Заперечення 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [шістдесят п’ять]

65 [shistdesyat pʺyatʹ]

Заперечення 2

Zaperechennya 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Da li je prsten skup? П--с--н--дор-г-й? П_______ д_______ П-р-т-н- д-р-г-й- ----------------- Перстень дорогий? 0
P---ten----r-hy--? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Ne, on košta samo stotinu eura. Ні,-ві- -----є т-ль-- --о -в-о. Н__ в__ к_____ т_____ с__ є____ Н-, в-н к-ш-у- т-л-к- с-о є-р-. ------------------------------- Ні, він коштує тільки сто євро. 0
Ni- -in-k-shtuy--ti---y-sto----ro. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Ali ja imam samo pedeset. А-е я м-ю --л-ки--’ятд----. А__ я м__ т_____ п_________ А-е я м-ю т-л-к- п-я-д-с-т- --------------------------- Але я маю тільки п’ятдесят. 0
Al---- ---u -il--- p-yat--syat. A__ y_ m___ t_____ p___________ A-e y- m-y- t-l-k- p-y-t-e-y-t- ------------------------------- Ale ya mayu tilʹky p'yatdesyat.
Jesi li već gotov / gotova? Т- вже го-о-ий-- -о--в-? Т_ в__ г______ / г______ Т- в-е г-т-в-й / г-т-в-? ------------------------ Ти вже готовий / готова? 0
T- -zhe h--o-y-̆ - -o--v-? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Ne, još ne. Н-------і. Н__ щ_ н__ Н-, щ- н-. ---------- Ні, ще ні. 0
N-, shc-e---. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Ali sam uskoro gotov / gotova. А----ко-- -у----о-о-ий---го-о--. А__ с____ б___ г______ / г______ А-е с-о-о б-д- г-т-в-й / г-т-в-. -------------------------------- Але скоро буду готовий / готова. 0
A---s--ro b-d- -o--v-y̆-/---t-va. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.
Želiš li još supe? Хо-еш щ- -уп-? Х____ щ_ с____ Х-ч-ш щ- с-п-? -------------- Хочеш ще супу? 0
K---h-sh sh-h---up-? K_______ s____ s____ K-o-h-s- s-c-e s-p-? -------------------- Khochesh shche supu?
Ne, ne želim više. Н-,-- б-л-ш- -е-хо--. Н__ я б_____ н_ х____ Н-, я б-л-ш- н- х-ч-. --------------------- Ні, я більше не хочу. 0
N-,-ya -i-ʹsh- -e-k----u. N__ y_ b______ n_ k______ N-, y- b-l-s-e n- k-o-h-. ------------------------- Ni, ya bilʹshe ne khochu.
Ali još jedan sladoled. А-е-ще-од---м-роз-во. А__ щ_ о___ м________ А-е щ- о-н- м-р-з-в-. --------------------- Але ще одне морозиво. 0
A-- -h--e ---e-m--ozy-o. A__ s____ o___ m________ A-e s-c-e o-n- m-r-z-v-. ------------------------ Ale shche odne morozyvo.
Stanuješ li već dugo ovdje? Т------о вже-т-т-ж---ш? Т_ д____ в__ т__ ж_____ Т- д-в-о в-е т-т ж-в-ш- ----------------------- Ти довго вже тут живеш? 0
Ty-dovh--v-h----t-----es-? T_ d____ v___ t__ z_______ T- d-v-o v-h- t-t z-y-e-h- -------------------------- Ty dovho vzhe tut zhyvesh?
Ne, tek jedan mjesec. Н---т-л-ки міс-ц-. Н__ т_____ м______ Н-, т-л-к- м-с-ц-. ------------------ Ні, тільки місяць. 0
N-, t----- mi-yatsʹ. N__ t_____ m________ N-, t-l-k- m-s-a-s-. -------------------- Ni, tilʹky misyatsʹ.
Ali već poznajem mnogo ljudi. Ал- я зн----же ба-ат- --де-. А__ я з___ в__ б_____ л_____ А-е я з-а- в-е б-г-т- л-д-й- ---------------------------- Але я знаю вже багато людей. 0
A-- ya--n-y- vz---ba-a-o l-----̆. A__ y_ z____ v___ b_____ l______ A-e y- z-a-u v-h- b-h-t- l-u-e-̆- --------------------------------- Ale ya znayu vzhe bahato lyudey̆.
Putuješ li sutra kući? Їдеш завт-а----о--? Ї___ з_____ д______ Ї-е- з-в-р- д-д-м-? ------------------- Їдеш завтра додому? 0
Ï-es----v--a --domu? Ï____ z_____ d______ I-d-s- z-v-r- d-d-m-? --------------------- Ïdesh zavtra dodomu?
Ne, tek za vikend. Ні, -і-ь-- - в-хідн-. Н__ т_____ у в_______ Н-, т-л-к- у в-х-д-і- --------------------- Ні, тільки у вихідні. 0
Ni, t-lʹ-y u-vyk--d-i. N__ t_____ u v________ N-, t-l-k- u v-k-i-n-. ---------------------- Ni, tilʹky u vykhidni.
Ali se vraćam već u nedjelju. А---я п-вер-аю-я -ж- --не----. А__ я п_________ в__ у н______ А-е я п-в-р-а-с- в-е у н-д-л-. ------------------------------ Але я повертаюся вже у неділю. 0
Ale ya ---e-t--usya v-he u nedil-u. A__ y_ p___________ v___ u n_______ A-e y- p-v-r-a-u-y- v-h- u n-d-l-u- ----------------------------------- Ale ya povertayusya vzhe u nedilyu.
Da li je tvoja kćerka već odrasla? Тв-- д--к--в-е до---ла? Т___ д____ в__ д_______ Т-о- д-ч-а в-е д-р-с-а- ----------------------- Твоя дочка вже доросла? 0
Tv-ya--oc-k--vz-- do-os--? T____ d_____ v___ d_______ T-o-a d-c-k- v-h- d-r-s-a- -------------------------- Tvoya dochka vzhe dorosla?
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. Н-, їй--іль-- ---н-дцят-. Н__ ї_ т_____ с__________ Н-, ї- т-л-к- с-м-а-ц-т-. ------------------------- Ні, їй тільки сімнадцять. 0
Ni, ---̆ -il-ky -im-a-t--at-. N__ ï_ t_____ s____________ N-, i-y- t-l-k- s-m-a-t-y-t-. ----------------------------- Ni, ïy̆ tilʹky simnadtsyatʹ.
Ali ona već ima momka. Але-в-----ж--м-є -ло--я. А__ в___ в__ м__ х______ А-е в-н- в-е м-є х-о-ц-. ------------------------ Але вона вже має хлопця. 0
Al------ v--e ma-e--hlopt-ya. A__ v___ v___ m___ k_________ A-e v-n- v-h- m-y- k-l-p-s-a- ----------------------------- Ale vona vzhe maye khloptsya.

Šta nam riječi govore

U svijetu postoje milioni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Jer nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Niko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Naučnici su istražili preko 5 miliona knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijardi riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti šta rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!