Knjiga fraza

bs U školi   »   uk В школі

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [чотири]

4 [chotyry]

В школі

[V shkoli]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Gdje smo mi? Де --? Д_ м__ Д- м-? ------ Де ми? 0
De m-? D_ m__ D- m-? ------ De my?
Mi smo u školi. М--в-шк-лі. М_ в ш_____ М- в ш-о-і- ----------- Ми в школі. 0
M--v s-k-l-. M_ v s______ M- v s-k-l-. ------------ My v shkoli.
Imamo nastavu. М- м--м- -роки. М_ м____ у_____ М- м-є-о у-о-и- --------------- Ми маємо уроки. 0
My-maye-- u-oky. M_ m_____ u_____ M- m-y-m- u-o-y- ---------------- My mayemo uroky.
Ovo su učenici. Ц--уч-і. Ц_ у____ Ц- у-н-. -------- Це учні. 0
T-- -chni. T__ u_____ T-e u-h-i- ---------- Tse uchni.
Ovo je učiteljica. Це в--т--ь--. Ц_ в_________ Ц- в-и-е-ь-а- ------------- Це вчителька. 0
Ts---chyt-l-k-. T__ v__________ T-e v-h-t-l-k-. --------------- Tse vchytelʹka.
Ovo je razred. Це-к--с. Ц_ к____ Ц- к-а-. -------- Це клас. 0
T-e-kl--. T__ k____ T-e k-a-. --------- Tse klas.
Šta radimo? Що--и---б--о? Щ_ м_ р______ Щ- м- р-б-м-? ------------- Що ми робимо? 0
Shch-----ro--m-? S____ m_ r______ S-c-o m- r-b-m-? ---------------- Shcho my robymo?
Učimo. Ми-вчи--ся. М_ в_______ М- в-и-о-я- ----------- Ми вчимося. 0
M- v---m-sy-. M_ v_________ M- v-h-m-s-a- ------------- My vchymosya.
Učimo jezik. М- -ив-а--о -о-у. М_ в_______ м____ М- в-в-а-м- м-в-. ----------------- Ми вивчаємо мову. 0
M- v--c-a-e---movu. M_ v_________ m____ M- v-v-h-y-m- m-v-. ------------------- My vyvchayemo movu.
Učim engleski. Я-в-вч-- а-г--йсь----о--. Я в_____ а_________ м____ Я в-в-а- а-г-і-с-к- м-в-. ------------------------- Я вивчаю англійську мову. 0
YA-----h-y- anhliy-s-----o-u. Y_ v_______ a_________ m____ Y- v-v-h-y- a-h-i-̆-ʹ-u m-v-. ----------------------------- YA vyvchayu anhliy̆sʹku movu.
Učiš španski. Т--вив-а---ісп-н--ку-м-в-. Т_ в______ і________ м____ Т- в-в-а-ш і-п-н-ь-у м-в-. -------------------------- Ти вивчаєш іспанську мову. 0
Ty --v---y-s--is-a--ʹ-u-movu. T_ v_________ i________ m____ T- v-v-h-y-s- i-p-n-ʹ-u m-v-. ----------------------------- Ty vyvchayesh ispansʹku movu.
On uči njemački. Ві--ви-ч-є---ме--ку-м-ву. В__ в_____ н_______ м____ В-н в-в-а- н-м-ц-к- м-в-. ------------------------- Він вивчає німецьку мову. 0
Vi--vyv-ha---nim--sʹk- -ov-. V__ v_______ n________ m____ V-n v-v-h-y- n-m-t-ʹ-u m-v-. ---------------------------- Vin vyvchaye nimetsʹku movu.
Učimo francuski. М--в-в----- ---н---ь-у---в-. М_ в_______ ф_________ м____ М- в-в-а-м- ф-а-ц-з-к- м-в-. ---------------------------- Ми вивчаємо французьку мову. 0
My ---chay-m- -------z-ku--ov-. M_ v_________ f__________ m____ M- v-v-h-y-m- f-a-t-u-ʹ-u m-v-. ------------------------------- My vyvchayemo frantsuzʹku movu.
Učite italijanski. В---и--аєте-і-ал---ьк-----у. В_ в_______ і_________ м____ В- в-в-а-т- і-а-і-с-к- м-в-. ---------------------------- Ви вивчаєте італійську мову. 0
Vy vy--h--et--i-al---sʹ-u m---. V_ v_________ i_________ m____ V- v-v-h-y-t- i-a-i-̆-ʹ-u m-v-. ------------------------------- Vy vyvchayete italiy̆sʹku movu.
Oni uče ruski. В--- вив---т- р--і--ь-- -ов-. В___ в_______ р________ м____ В-н- в-в-а-т- р-с-й-ь-у м-в-. ----------------------------- Вони вивчають російську мову. 0
Von---yvcha---ʹ --s-y̆---u m-vu. V___ v_________ r________ m____ V-n- v-v-h-y-t- r-s-y-s-k- m-v-. -------------------------------- Vony vyvchayutʹ rosiy̆sʹku movu.
Učiti jezike je interesantno. Ви-чати-мов---ік-во. В______ м___ ц______ В-в-а-и м-в- ц-к-в-. -------------------- Вивчати мови цікаво. 0
V--c-a-y--ovy ts--av-. V_______ m___ t_______ V-v-h-t- m-v- t-i-a-o- ---------------------- Vyvchaty movy tsikavo.
Želimo razumjeti ljude. М----че-о р-з-мі-и -ю--й. М_ х_____ р_______ л_____ М- х-ч-м- р-з-м-т- л-д-й- ------------------------- Ми хочемо розуміти людей. 0
My-khoch-mo r--um----ly---y̆. M_ k_______ r_______ l______ M- k-o-h-m- r-z-m-t- l-u-e-̆- ----------------------------- My khochemo rozumity lyudey̆.
Želimo razgovarati sa ljudima. М----ч-м--сп--к-ватис- з-лю-ь-и. М_ х_____ с___________ з л______ М- х-ч-м- с-і-к-в-т-с- з л-д-м-. -------------------------------- Ми хочемо спілкуватися з людьми. 0
My k-oche-o spil-u-a-y-ya - l---ʹ-y. M_ k_______ s____________ z l_______ M- k-o-h-m- s-i-k-v-t-s-a z l-u-ʹ-y- ------------------------------------ My khochemo spilkuvatysya z lyudʹmy.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.