Knjiga fraza

bs Kupovina   »   uk Покупки

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

[Pokupky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Я --т-- -и-/---т----- -----и -о--р----. Я х____ б_ / х_____ б к_____ п_________ Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
Y--khot-v--- /---ot--a - -----y-p-d---no-. Y_ k_____ b_ / k______ b k_____ p_________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Ali ništa previše skupo. Але -е--уже --р-ги-. А__ н_ д___ д_______ А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
A-e-n- duz-e --r-----. A__ n_ d____ d_______ A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Imate li možda tašnu? Можл--о -у-к-? М______ с_____ М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
Moz--yvo---mku? M_______ s_____ M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Koju boju želite? Як-го ----ор--Ви ----ті--? Я____ к______ В_ б х______ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Yakoh------o-u--y b----til-? Y_____ k______ V_ b k_______ Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Crnu, braon ili bijelu? Ч--ног-, ко--ч--в--о--- -і--г-? Ч_______ к__________ ч_ б______ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
C--rn-h---k---c-ne-o-o--h------h-? C________ k___________ c__ b______ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Veliku ili malu? Вел-ку чи -а----к-? В_____ ч_ м________ В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
Vel--u--h- -a-e-ʹk-? V_____ c__ m________ V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Mogu li vidjeti ovu? Чи-можу---на ц----я--т-? Ч_ м___ я н_ ц_ г_______ Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
Ch- moz-u--- ------u-h-yan---? C__ m____ y_ n_ t___ h________ C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Je li ona od kože? В-на шкі-я-а? В___ ш_______ В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
Von---h-i-ya--? V___ s_________ V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Ili je od vještačkog materijala? Ч- --на--і-штуч------ат-р-а-у? Ч_ в___ з_ ш_______ м_________ Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
C-y-v--- zi-s-tu------ m-t-r-al-? C__ v___ z_ s_________ m_________ C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Naravno, od kože. З----------вич--но. З_ ш_____ з________ З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Zi --k-r-, z-y-ha--no. Z_ s______ z_________ Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
To je naročito dobar kvalitet. Це дуже--ороша -----ь. Ц_ д___ х_____ я______ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
Ts- --z-e khor-sha--a--s-ʹ. T__ d____ k_______ y_______ T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
A tašna ja zaista povoljna. І -у--- -і-сно -------не--о---а. І с____ д_____ з_____ н_ д______ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I -um-a-d---sn--zovsim ne --r-ha. I s____ d_____ z_____ n_ d______ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Ova mi se sviđa. Ц--м--і -о-об--ть-я. Ц_ м___ п___________ Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
T--a---n- p-doba-et---a. T___ m___ p_____________ T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Ovu ću uzeti. Я ц-----ь--. Я ц_ в______ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
YA-ts-- -i-ʹ-u. Y_ t___ v______ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Mogu li je eventualno zamijeniti? Чи ---- я--- о-м-няти? Ч_ м___ я ц_ о________ Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
Chy-mozh--y- tsy- --min-aty? C__ m____ y_ t___ o_________ C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Podrazumijeva se. Звича--о. З________ З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Zvych--̆-o. Z_________ Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Zapakovaćemo je kao poklon. Ми-----к---о-її-як под--унок. М_ з________ ї_ я_ п_________ М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
My --p----e-o ïï -a--po-a-u---. M_ z_________ ï_ y__ p_________ M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Tamo preko je blagajna. К-----ам. К___ т___ К-с- т-м- --------- Каса там. 0
Kasa -am. K___ t___ K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...