Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

[Proshedshaya forma 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
telefonirati Го-ори---п----л---ну Г_______ п_ т_______ Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
G----i-- -o tele--nu G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ja sam telefonirao / telefonirala. Я г-в-рил / -о-ор-ла--о -е---о-у. Я г______ / г_______ п_ т________ Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
Ya g-v-ril-- ----ril- po t-lefon-. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Я---- вр--- гово-ил-/ ---о-и-------е-е-о--. Я в__ в____ г______ / г_______ п_ т________ Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Y- -se -r-m-a-gov-r-l - go-orila-------ef-nu. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
pitati Спр-ш-вать С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
S--a-hi---ʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ja sam pitao / pitala. Я-спр--и- / спр---л-. Я с______ / с________ Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
Y- spr-----/ --r---la. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ja sam uvijek pitao / pitala. Я --е--- ------в---- с---шив-ла. Я в_____ с________ / с__________ Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Y- v---da----a-hiva- /--pra--iv---. Y_ v_____ s_________ / s___________ Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.
ispričati Расс--з-в--ь Р___________ Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
Ra-ska-y-atʹ R___________ R-s-k-z-v-t- ------------ Rasskazyvatʹ
Ja sam ispričao / ispričala. Я ---сказа--- -ассказ--а. Я р________ / р__________ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Y- --ss---a- - r-s---z---. Y_ r________ / r__________ Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l-. -------------------------- Ya rasskazal / rasskazala.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Я ----к--ал-- р--сказа-а в-ю----о-и-. Я р________ / р_________ в__ и_______ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Ya -a-s--za- --ra-sk---la vs---i-to-i--. Y_ r________ / r_________ v___ i________ Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l- v-y- i-t-r-y-. ---------------------------------------- Ya rasskazal / rasskazala vsyu istoriyu.
učiti Уч-ть У____ У-и-ь ----- Учить 0
U----ʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
Ja sam učio / učila. Я--чи- / учи--. Я у___ / у_____ Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Ya----il-- -ch--a. Y_ u____ / u______ Y- u-h-l / u-h-l-. ------------------ Ya uchil / uchila.
Ja sam učio / učila cijelo veče. Я-в-с---еч-р--ч-л / --и--. Я в___ в____ у___ / у_____ Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
Ya ---ʹ --ch-- u-h-- - -c--l-. Y_ v___ v_____ u____ / u______ Y- v-s- v-c-e- u-h-l / u-h-l-. ------------------------------ Ya vesʹ vecher uchil / uchila.
raditi Ра---а-ь Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
R--ot-tʹ R_______ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Ja sam radio / radila. Я -аб-----/--а---а-а. Я р______ / р________ Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
Ya --b---l /--a-o--l-. Y_ r______ / r________ Y- r-b-t-l / r-b-t-l-. ---------------------- Ya rabotal / rabotala.
Ja sam radio / radila cijeli dan. Я---с- -ен----бо--л-/-р--о-ал-. Я в___ д___ р______ / р________ Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Ya -esʹ d-n- ---ota--- ---ot---. Y_ v___ d___ r______ / r________ Y- v-s- d-n- r-b-t-l / r-b-t-l-. -------------------------------- Ya vesʹ denʹ rabotal / rabotala.
jesti Ес-ь Е___ Е-т- ---- Есть 0
Y-stʹ Y____ Y-s-ʹ ----- Yestʹ
Ja sam jeo / jela. Я п----/-пое-а. Я п___ / п_____ Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Ya-po-el-/ ---el-. Y_ p____ / p______ Y- p-y-l / p-y-l-. ------------------ Ya poyel / poyela.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. Я--ъ---/ --ела-в-ю п-р-и-. Я с___ / с____ в__ п______ Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Y--s-yel-/------a----u po-----u. Y_ s____ / s_____ v___ p________ Y- s-y-l / s-y-l- v-y- p-r-s-y-. -------------------------------- Ya sʺyel / sʺyela vsyu portsiyu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ruski (1-100) MP3 ruski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!