Knjiga fraza

bs Sati   »   ru Время дня

8 [osam]

Sati

Sati

8 [восемь]

8 [vosemʹ]

Время дня

[Vremya dnya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
Izvinite! / Oprostite! И------е---о---уйс--! Извините, пожалуйста! И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
Izvi-it------h-lu-s--! Izvinite, pozhaluysta! I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Molim Vas, koliko je sati? Кот--ы- -а-? Который час? К-т-р-й ч-с- ------------ Который час? 0
Koto----ch--? Kotoryy chas? K-t-r-y c-a-? ------------- Kotoryy chas?
Mnogo hvala! Бол---- спа----. Большое спасибо. Б-л-ш-е с-а-и-о- ---------------- Большое спасибо. 0
B--ʹshoye -pasi--. Bolʹshoye spasibo. B-l-s-o-e s-a-i-o- ------------------ Bolʹshoye spasibo.
Jedan je sat. Се-----о--- ч-с. Сейчас один час. С-й-а- о-и- ч-с- ---------------- Сейчас один час. 0
Se-c-----d-------. Seychas odin chas. S-y-h-s o-i- c-a-. ------------------ Seychas odin chas.
Dva su sata. С----- -ва-ч-с-. Сейчас два часа. С-й-а- д-а ч-с-. ---------------- Сейчас два часа. 0
S-yc--s-d-- ---sa. Seychas dva chasa. S-y-h-s d-a c-a-a- ------------------ Seychas dva chasa.
Tri su sata. С-й-а- --и-часа. Сейчас три часа. С-й-а- т-и ч-с-. ---------------- Сейчас три часа. 0
Seyc--s tri-c-as-. Seychas tri chasa. S-y-h-s t-i c-a-a- ------------------ Seychas tri chasa.
Četiri su sata. Сей--с -етыр- -ас-. Сейчас четыре часа. С-й-а- ч-т-р- ч-с-. ------------------- Сейчас четыре часа. 0
S--c-as --e-y---c----. Seychas chetyre chasa. S-y-h-s c-e-y-e c-a-a- ---------------------- Seychas chetyre chasa.
Pet je sati. С---ас--я-ь -ас-в. Сейчас пять часов. С-й-а- п-т- ч-с-в- ------------------ Сейчас пять часов. 0
Se--h-s-p-a----h----. Seychas pyatʹ chasov. S-y-h-s p-a-ʹ c-a-o-. --------------------- Seychas pyatʹ chasov.
Šest je sati. Сей--с шес-ь-ч-со-. Сейчас шесть часов. С-й-а- ш-с-ь ч-с-в- ------------------- Сейчас шесть часов. 0
Sey-has sh-s-ʹ ch-so-. Seychas shestʹ chasov. S-y-h-s s-e-t- c-a-o-. ---------------------- Seychas shestʹ chasov.
Sedam je sati. Се-ча- се----асов. Сейчас семь часов. С-й-а- с-м- ч-с-в- ------------------ Сейчас семь часов. 0
Se--has----- c--s--. Seychas semʹ chasov. S-y-h-s s-m- c-a-o-. -------------------- Seychas semʹ chasov.
Osam je sati. Сей-а- в--ем--ча---. Сейчас восемь часов. С-й-а- в-с-м- ч-с-в- -------------------- Сейчас восемь часов. 0
S-y-ha--vo-emʹ -ha-o-. Seychas vosemʹ chasov. S-y-h-s v-s-m- c-a-o-. ---------------------- Seychas vosemʹ chasov.
Devet je sati. Сейч-- ---ять -а-о-. Сейчас девять часов. С-й-а- д-в-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас девять часов. 0
S-----s ---yat- -ha-ov. Seychas devyatʹ chasov. S-y-h-s d-v-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas devyatʹ chasov.
Deset je sati. Се--ас д----ь-ча--в. Сейчас десять часов. С-й-а- д-с-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас десять часов. 0
S---------sy-tʹ----so-. Seychas desyatʹ chasov. S-y-h-s d-s-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas desyatʹ chasov.
Jedanaest je sati. С-й-а--о-и--а-ц-т--час-в. Сейчас одиннадцать часов. С-й-а- о-и-н-д-а-ь ч-с-в- ------------------------- Сейчас одиннадцать часов. 0
Se-cha- o-inn----at- -h--ov. Seychas odinnadtsatʹ chasov. S-y-h-s o-i-n-d-s-t- c-a-o-. ---------------------------- Seychas odinnadtsatʹ chasov.
Dvanaest je sati. С-й-а--две--д--ть-ча--в. Сейчас двенадцать часов. С-й-а- д-е-а-ц-т- ч-с-в- ------------------------ Сейчас двенадцать часов. 0
Sey-ha----e-adt-at--ch--o-. Seychas dvenadtsatʹ chasov. S-y-h-s d-e-a-t-a-ʹ c-a-o-. --------------------------- Seychas dvenadtsatʹ chasov.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. В---ной-мину-- ш--т-дес-- сек---. В одной минуте шестьдесят секунд. В о-н-й м-н-т- ш-с-ь-е-я- с-к-н-. --------------------------------- В одной минуте шестьдесят секунд. 0
V-od--y m--ut- sh-----e-yat -e-un-. V odnoy minute shestʹdesyat sekund. V o-n-y m-n-t- s-e-t-d-s-a- s-k-n-. ----------------------------------- V odnoy minute shestʹdesyat sekund.
Jedan sat ima šezdeset minuta. В---н-м -а-е-ш-----еся- ми--т. В одном часе шестьдесят минут. В о-н-м ч-с- ш-с-ь-е-я- м-н-т- ------------------------------ В одном часе шестьдесят минут. 0
V -dn-m -ha-e-she-t-de---t -inut. V odnom chase shestʹdesyat minut. V o-n-m c-a-e s-e-t-d-s-a- m-n-t- --------------------------------- V odnom chase shestʹdesyat minut.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. В о-н-м-дне-дв-дц-т- -ет-ре---с-. В одном дне двадцать четыре часа. В о-н-м д-е д-а-ц-т- ч-т-р- ч-с-. --------------------------------- В одном дне двадцать четыре часа. 0
V o--o----- -va--sat- -h--yr- c-asa. V odnom dne dvadtsatʹ chetyre chasa. V o-n-m d-e d-a-t-a-ʹ c-e-y-e c-a-a- ------------------------------------ V odnom dne dvadtsatʹ chetyre chasa.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezičke porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijardi ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici takođe mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Takođe postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Evropi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičku porodicu. Upoređivanjem se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičkih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoevropska jezička porodica. Ona obuhvataоко 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezička porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 miliona govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezička porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 miliona govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – porodična druženja su uvijek lijepa!
Da li ste to znali?
Njemački je maternji jezik za više od 90 miliona ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored maternjih govornika ima još 80 miliona ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i holandski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoge vijekove je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Evrope. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...