Knjiga fraza

bs Sati   »   ru Время дня

8 [osam]

Sati

Sati

8 [восемь]

8 [vosemʹ]

Время дня

Vremya dnya

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
Izvinite! / Oprostite! Из---и--, по--л---т-! И________ п__________ И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
I--i--te,-po---l-y---! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Molim Vas, koliko je sati? К-то-ы- -а-? К______ ч___ К-т-р-й ч-с- ------------ Который час? 0
Ko--r-- cha-? K______ c____ K-t-r-y c-a-? ------------- Kotoryy chas?
Mnogo hvala! Б---ш-- --а-ибо. Б______ с_______ Б-л-ш-е с-а-и-о- ---------------- Большое спасибо. 0
Bo-ʹ-hoy---pas-b-. B________ s_______ B-l-s-o-e s-a-i-o- ------------------ Bolʹshoye spasibo.
Jedan je sat. С-й-ас-о-и- ч--. С_____ о___ ч___ С-й-а- о-и- ч-с- ---------------- Сейчас один час. 0
S--c-as---in chas. S______ o___ c____ S-y-h-s o-i- c-a-. ------------------ Seychas odin chas.
Dva su sata. С-й--с дв- --с-. С_____ д__ ч____ С-й-а- д-а ч-с-. ---------------- Сейчас два часа. 0
Se--h----va---asa. S______ d__ c_____ S-y-h-s d-a c-a-a- ------------------ Seychas dva chasa.
Tri su sata. С------три---с-. С_____ т__ ч____ С-й-а- т-и ч-с-. ---------------- Сейчас три часа. 0
Se-ch-s t-i--hasa. S______ t__ c_____ S-y-h-s t-i c-a-a- ------------------ Seychas tri chasa.
Četiri su sata. Сей--- ---ыр- ча-а. С_____ ч_____ ч____ С-й-а- ч-т-р- ч-с-. ------------------- Сейчас четыре часа. 0
Sey-has-ch-tyre-----a. S______ c______ c_____ S-y-h-s c-e-y-e c-a-a- ---------------------- Seychas chetyre chasa.
Pet je sati. С--час -я-ь-часов. С_____ п___ ч_____ С-й-а- п-т- ч-с-в- ------------------ Сейчас пять часов. 0
S--c-as-p-atʹ--has--. S______ p____ c______ S-y-h-s p-a-ʹ c-a-o-. --------------------- Seychas pyatʹ chasov.
Šest je sati. С-йч-с-ш-с-- -а---. С_____ ш____ ч_____ С-й-а- ш-с-ь ч-с-в- ------------------- Сейчас шесть часов. 0
Se--h-s-----t----as--. S______ s_____ c______ S-y-h-s s-e-t- c-a-o-. ---------------------- Seychas shestʹ chasov.
Sedam je sati. Се--а- семь----ов. С_____ с___ ч_____ С-й-а- с-м- ч-с-в- ------------------ Сейчас семь часов. 0
S--ch------ʹ c---o-. S______ s___ c______ S-y-h-s s-m- c-a-o-. -------------------- Seychas semʹ chasov.
Osam je sati. С--ч-с-в----ь -ас-в. С_____ в_____ ч_____ С-й-а- в-с-м- ч-с-в- -------------------- Сейчас восемь часов. 0
S--c----v-s-m--ch-s--. S______ v_____ c______ S-y-h-s v-s-m- c-a-o-. ---------------------- Seychas vosemʹ chasov.
Devet je sati. Сей--с д-вят--ч--о-. С_____ д_____ ч_____ С-й-а- д-в-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас девять часов. 0
Seyc--s-dev-atʹ-c-a-ov. S______ d______ c______ S-y-h-s d-v-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas devyatʹ chasov.
Deset je sati. С-й--- де--т- ---о-. С_____ д_____ ч_____ С-й-а- д-с-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас десять часов. 0
Seycha- d-sya---c---o-. S______ d______ c______ S-y-h-s d-s-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas desyatʹ chasov.
Jedanaest je sati. Се-------и-н-д-а-- -асов. С_____ о__________ ч_____ С-й-а- о-и-н-д-а-ь ч-с-в- ------------------------- Сейчас одиннадцать часов. 0
S--c-----di-nad-sa-----aso-. S______ o___________ c______ S-y-h-s o-i-n-d-s-t- c-a-o-. ---------------------------- Seychas odinnadtsatʹ chasov.
Dvanaest je sati. С---ас дв--а----ь -ас-в. С_____ д_________ ч_____ С-й-а- д-е-а-ц-т- ч-с-в- ------------------------ Сейчас двенадцать часов. 0
S---h----v--a------ ch-s--. S______ d__________ c______ S-y-h-s d-e-a-t-a-ʹ c-a-o-. --------------------------- Seychas dvenadtsatʹ chasov.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. В--дно- --------ес-ьд---т-с----д. В о____ м_____ ш_________ с______ В о-н-й м-н-т- ш-с-ь-е-я- с-к-н-. --------------------------------- В одной минуте шестьдесят секунд. 0
V-----y-minute--he-t-de-y---sekund. V o____ m_____ s___________ s______ V o-n-y m-n-t- s-e-t-d-s-a- s-k-n-. ----------------------------------- V odnoy minute shestʹdesyat sekund.
Jedan sat ima šezdeset minuta. В о-но--ч-се ше--ь-е--т ---у-. В о____ ч___ ш_________ м_____ В о-н-м ч-с- ш-с-ь-е-я- м-н-т- ------------------------------ В одном часе шестьдесят минут. 0
V o-n-m --a-e she-----syat --nut. V o____ c____ s___________ m_____ V o-n-m c-a-e s-e-t-d-s-a- m-n-t- --------------------------------- V odnom chase shestʹdesyat minut.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. В-о-ном -н- два--ат----тыр-----а. В о____ д__ д_______ ч_____ ч____ В о-н-м д-е д-а-ц-т- ч-т-р- ч-с-. --------------------------------- В одном дне двадцать четыре часа. 0
V-o-nom------v-d---t- ch-tyr- c--sa. V o____ d__ d________ c______ c_____ V o-n-m d-e d-a-t-a-ʹ c-e-y-e c-a-a- ------------------------------------ V odnom dne dvadtsatʹ chetyre chasa.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ruski (1-100) MP3 ruski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezičke porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijardi ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici takođe mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Takođe postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Evropi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičku porodicu. Upoređivanjem se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičkih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoevropska jezička porodica. Ona obuhvataоко 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezička porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 miliona govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezička porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 miliona govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – porodična druženja su uvijek lijepa!
Da li ste to znali?
Njemački je maternji jezik za više od 90 miliona ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored maternjih govornika ima još 80 miliona ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i holandski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoge vijekove je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Evrope. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...