Pasikalbėjimų knygelė

lt Savybiniai įvardžiai 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [šešiasdešimt šeši]

Savybiniai įvardžiai 1

Savybiniai įvardžiai 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

Prisvojne zamenice 1

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
aš — mano ја - мој - --ја - -о-е ј_ – м__ / м___ / м___ ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j--- mo- /-m-j- / moje j_ – m__ / m___ / m___ j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
(Aš) nerandu savo rakto. Ј--не могу---ћи -ој -љ-ч. Ј_ н_ м___ н___ м__ к____ Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
Ja n---ogu-na-----oj -lj--. J_ n_ m___ n___ m__ k_____ J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
(Aš) nerandu savo bilieto. Ја н----г- наћ- м--у-во--у кар--. Ј_ н_ м___ н___ м___ в____ к_____ Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja--e -o-u--ać-----u-voznu----tu. J_ n_ m___ n___ m___ v____ k_____ J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
tu — tavo т- –---о- ---в-ј--/-т-оје т_ – т___ / т____ / т____ т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti –---oj-/ -voj- --t-oje t_ – t___ / t____ / t____ t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Ar radai savo raktą? Јеси--и-наш------- кључ? Ј___ л_ н____ т___ к____ Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
Je-i-l- našao---o- k--uč? J___ l_ n____ t___ k_____ J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Ar radai savo bilietą? Јес---- --ш-о--во-у-в-з-у -а--у? Ј___ л_ н____ т____ в____ к_____ Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
Je---l--n-----tv--- ----- kar--? J___ l_ n____ t____ v____ k_____ J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
jis — jo он - ----в / ње-ов--/ -е---о о_ – њ____ / њ_____ / њ_____ о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
on-–-n-e-ov - -jego-------eg-vo o_ – n_____ / n______ / n______ o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Ar žinai, kur (yra) jo raktas? Знаш -и -де ---њег---к-у-? З___ л_ г__ ј_ њ____ к____ З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zna- ------ j--n--g-v --juč? Z___ l_ g__ j_ n_____ k_____ Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Ar žinai, kur (yra) jo bilietas? Знаш ---г----е----ов- в-з-а-ка--а? З___ л_ г__ ј_ њ_____ в____ к_____ З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zn-š------- j--n-e-o-a vo-n- -ar-a? Z___ l_ g__ j_ n______ v____ k_____ Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ji — jos он--–--е- /--е-- / --но о__ – њ__ / њ___ / њ___ о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
on--–--je-----j----- --eno o__ – n___ / n____ / n____ o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Jos pinigai dingo. Њен--о-а- -е-неста-. Њ__ н____ ј_ н______ Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nj----o--- ---n-s---. N___ n____ j_ n______ N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Jos kreditinė kortelė taip pat dingo. Ње-- к-еди-на-----иц--ј--т---ђ-----т--а. Њ___ к_______ к______ ј_ т_____ н_______ Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N---a -re--tna kar------- ta-ođe-ne-----. N____ k_______ k______ j_ t_____ n_______ N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
mes — mūsų м- – -а- /--а-а /--аше м_ – н__ / н___ / н___ м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
m- ---aš-/-n------naše m_ – n__ / n___ / n___ m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Mūsų senelis serga. На- де-а -- бол-с-ан. Н__ д___ ј_ б________ Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N-š-d--- ---b-le-tan. N__ d___ j_ b________ N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Mūsų senelė sveika. Н--а----а -е-з-ра-а. Н___ б___ ј_ з______ Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
Naša----a -e -dr-va. N___ b___ j_ z______ N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
jūs — jūsų в- --ваш / -а---/ в--е в_ – в__ / в___ / в___ в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi-- vaš /-v------v--e v_ – v__ / v___ / v___ v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Vaikai, kur jūsų tėvas? Д---, г-- ј--в-ш-та-а? Д____ г__ ј_ в__ т____ Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
D-c-- -de j- v-š -ata? D____ g__ j_ v__ t____ D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Vaikai, kur jūsų mama? Д-ц-- -де ----аш- м--а? Д____ г__ ј_ в___ м____ Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
Deco,-g-- -e---š- mam-? D____ g__ j_ v___ m____ D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

MP3 lietuvių + serbų (1-100) MP3 serbų (1-100)
Vaizdo įrašas nerastas!

Kūrybiška kalba

Šiandien kūrybiškumas yra svarbus dalykas. Visi nori būti kūrybiški. Kūrybiški žmonės yra laikomi protingais. Mūsų kalba irgi turėtų būti kūrybiška. Anksčiau žmonės stengėsi kalbėti kuo taisyklingiau. Šiandien jie turi kalbėti kuo kūrybiškiau. Reklama ir naujosios medijos yra to pavyzdys. Jos parodo, kaip galima žaisti su kalba. Per pastaruosius 50 metų kūrybingumo svarba išaugo. Šis fenomenas domina ir tyrėjus. Psichologai, švietėjai ir filosofai tyrinėja kūrybinį procesą. Kūrybiškumas apibūdinamas kaip sugebėjimas sukurti ką nors nauja. Tad kūrybiškas kalbėtojas kuria naujas lingvistines formas. Tai gali būti žodžiai arba gramatinės struktūros. Studijuodami kūrybišką kalbą, lingvistai gali nustatyti, kaip keičiasi kalba. Tačiau ne visi supranta naujuosius lingvistinius elementus. Tam, kad suvoktumėte kūrybišką kalbą, turite išmanyti kalbą. Turite žinoti, kaip ta kalba funkcionuoja. Taip pat reikia būti susipažinus su pasauliu, kuriame gyvena jos kalbėtojai. Tik tada galima suprasti, ką norėta pasakyti. To pavyzdys yra paauglių slengas. Vaikai ir jaunuoliai visuomet išranda naujų žodžių. Suaugusieji neretai jų nesupranta. Šiandien yra leidžiami paauglių slengą aiškinantys žodynai. Tačiau slengas paprastai pasensta pasikeitus kartai! Tačiau kūrybiškos kalbos galima išmokti. Tam yra sukuriami specialūs kursai. Svarbiausia mokymosi taisyklė: pasitelkite vidinį savo balsą!