Рјечник

sr нешто образложити 3   »   ro a „argumenta” ceva 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [şaptezeci şi şapte]

a „argumenta” ceva 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Зашто не једете торту? De ce -u-mâ---ţi-----u-? D_ c_ n_ m______ t______ D- c- n- m-n-a-i t-r-u-? ------------------------ De ce nu mâncaţi tortul? 0
Ја морам смршати. T-----e-să ---b--c. T______ s_ s_______ T-e-u-e s- s-ă-e-c- ------------------- Trebuie să slăbesc. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N- -l m-n-n--pen--- că tr----e -ă--lăbe-c. N_ î_ m_____ p_____ c_ t______ s_ s_______ N- î- m-n-n- p-n-r- c- t-e-u-e s- s-ă-e-c- ------------------------------------------ Nu îl mănânc pentru că trebuie să slăbesc. 0
Зашто не пијете пиво? De-------be-i ber--? D_ c_ n_ b___ b_____ D- c- n- b-ţ- b-r-a- -------------------- De ce nu beţi berea? 0
Ја морам још возити. M-i -r-bu-e--ă -o----. M__ t______ s_ c______ M-i t-e-u-e s- c-n-u-. ---------------------- Mai trebuie să conduc. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N----be-u -----u-că -ai -----i- s--c-nduc. N_ o b___ p_____ c_ m__ t______ s_ c______ N- o b-a- p-n-r- c- m-i t-e-u-e s- c-n-u-. ------------------------------------------ Nu o beau pentru că mai trebuie să conduc. 0
Зашто не пијеш кафу? D--c- n---e- c-f-a--? D_ c_ n_ b__ c_______ D- c- n- b-i c-f-a-a- --------------------- De ce nu bei cafeaua? 0
Хладна је. E-t---e--. E___ r____ E-t- r-c-. ---------- Este rece. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Nu----eau p--t-- că e-t--rec-. N_ o b___ p_____ c_ e___ r____ N- o b-a- p-n-r- c- e-t- r-c-. ------------------------------ Nu o beau pentru că este rece. 0
Зашто не пијеш чај? De--e n- be- c-a-ul? D_ c_ n_ b__ c______ D- c- n- b-i c-a-u-? -------------------- De ce nu bei ceaiul? 0
Немам шећера. N- a- z-h-r. N_ a_ z_____ N- a- z-h-r- ------------ Nu am zahăr. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N-----be-- -e-t-- că-nu am----ăr. N_ î_ b___ p_____ c_ n_ a_ z_____ N- î- b-a- p-n-r- c- n- a- z-h-r- --------------------------------- Nu îl beau pentru că nu am zahăr. 0
Зашто не једете супу? De ce nu-mâ-c-ţi --p-? D_ c_ n_ m______ s____ D- c- n- m-n-a-i s-p-? ---------------------- De ce nu mâncaţi supa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N---- co-an--t--. N_ a_ c__________ N- a- c-m-n-a---. ----------------- Nu am comandat-o. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N--o ---â-c p----u ---n--a- -om--d-t--. N_ o m_____ p_____ c_ n_ a_ c__________ N- o m-n-n- p-n-r- c- n- a- c-m-n-a---. --------------------------------------- Nu o mănânc pentru că nu am comandat-o. 0
Зашто не једете месо? De -- -- -â-ca-i -arn-a? D_ c_ n_ m______ c______ D- c- n- m-n-a-i c-r-e-? ------------------------ De ce nu mâncaţi carnea? 0
Ја сам вегетеријанац. E- -unt---g-ta-ian. E_ s___ v__________ E- s-n- v-g-t-r-a-. ------------------- Eu sunt vegetarian. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Nu-o -ă---c p----- c--su------et-r-a-. N_ o m_____ p_____ c_ s___ v__________ N- o m-n-n- p-n-r- c- s-n- v-g-t-r-a-. -------------------------------------- Nu o mănânc pentru că sunt vegetarian. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…