Рјечник

sr Куповина   »   ro Cumpărături

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cincizeci şi patru]

Cumpărături

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја желим купити поклон. Vre-- s--c--pă---n ca--u. V____ s_ c_____ u_ c_____ V-e-u s- c-m-ă- u- c-d-u- ------------------------- Vreau să cumpăr un cadou. 0
Али ништа превише скупо. D-- --mi- pr---s--mp. D__ n____ p___ s_____ D-r n-m-c p-e- s-u-p- --------------------- Dar nimic prea scump. 0
Имате ли можда ташну? Po--- o geant-? P____ o g______ P-a-e o g-a-t-? --------------- Poate o geantă? 0
Коју боју желите? C--c------ ----ţ-? C_ c______ d______ C- c-l-a-e d-r-ţ-? ------------------ Ce culoare doriţi? 0
Црну, браон или белу? N-g-u,--a-- -au-al-? N_____ m___ s__ a___ N-g-u- m-r- s-u a-b- -------------------- Negru, maro sau alb? 0
Велику или малу? Una ---e s-- u-- --c-? U__ m___ s__ u__ m____ U-a m-r- s-u u-a m-c-? ---------------------- Una mare sau una mică? 0
Могу ли видети ову? Po----o--ă- -----e--ta? P__ s__ v__ p_ a_______ P-t s-o v-d p- a-e-s-a- ----------------------- Pot s-o văd pe aceasta? 0
Је ли од коже? E----d-n-----e? E___ d__ p_____ E-t- d-n p-e-e- --------------- Este din piele? 0
Или је од вештачког материјала? S-----t- --n---te---l --nt----? S__ e___ d__ m_______ s________ S-u e-t- d-n m-t-r-a- s-n-e-i-? ------------------------------- Sau este din material sintetic? 0
Наравно, од коже. Di- p--le- no-ma-. D__ p_____ n______ D-n p-e-e- n-r-a-. ------------------ Din piele, normal. 0
То је нарочито добар квалитет. Est- --c-lit-t---eosebi--d- b--ă. E___ o c_______ d_______ d_ b____ E-t- o c-l-t-t- d-o-e-i- d- b-n-. --------------------------------- Este o calitate deosebit de bună. 0
А ташна је заиста повољна. Şi----nt- c--ar --rită-pr---l. Ş_ g_____ c____ m_____ p______ Ş- g-a-t- c-i-r m-r-t- p-e-u-. ------------------------------ Şi geanta chiar merită preţul. 0
Ова ми се допада. Acee- --- --ac-. A____ î__ p_____ A-e-a î-i p-a-e- ---------------- Aceea îmi place. 0
Ову ћу узети. P- ace-a---i-u. P_ a____ o i___ P- a-e-a o i-u- --------------- Pe aceea o iau. 0
Могу ли је евентуално заменити? O--ot---entu---schimb-? O p__ e_______ s_______ O p-t e-e-t-a- s-h-m-a- ----------------------- O pot eventual schimba? 0
Подразумева се. Bi-e-nţele-. B___________ B-n-î-ţ-l-s- ------------ Bineînţeles. 0
Запаковаћемо је као поклон. O--mpa------ -en----cad--. O î_________ p_____ c_____ O î-p-c-e-ă- p-n-r- c-d-u- -------------------------- O împachetăm pentru cadou. 0
Тамо преко је благајна. D-n-o--------cas--r--. D______ e___ c________ D-n-o-o e-t- c-s-e-i-. ---------------------- Dincolo este casieria. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.