Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ro Pronume posesiv 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [şaizeci şi şase]

Pronume posesiv 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
ја – мој / моја / моје e--– a- -eu e_ – a_ m__ e- – a- m-u ----------- eu – al meu 0
Ја не могу наћи мој кључ. Nu---- g-ses----ei-e. N_ î__ g_____ c______ N- î-i g-s-s- c-e-l-. --------------------- Nu îmi găsesc cheile. 0
Ја не могу наћи моју возну карту. N- --- gă-e-c--il---l de -ăl--ori-. N_ î__ g_____ b______ d_ c_________ N- î-i g-s-s- b-l-t-l d- c-l-t-r-e- ----------------------------------- Nu îmi găsesc biletul de călătorie. 0
ти – твој / твоја / твоје t--– -- tău t_ – a_ t__ t- – a- t-u ----------- tu – al tău 0
Јеси ли нашао твој кључ? Ţi-a- -ăs-t c----e? Ţ____ g____ c______ Ţ---i g-s-t c-e-l-? ------------------- Ţi-ai găsit cheile? 0
Јеси ли нашао твоју возну карту? Ţi-a- gă--- b-le--l ---căl---r-e? Ţ____ g____ b______ d_ c_________ Ţ---i g-s-t b-l-t-l d- c-l-t-r-e- --------------------------------- Ţi-ai găsit biletul de călătorie? 0
он – његов / његова / његово e--– a---ui e_ – a_ l__ e- – a- l-i ----------- el – al lui 0
Знаш ли где је његов кључ? Şti---nd- s--t --eil--l--? Ş___ u___ s___ c_____ l___ Ş-i- u-d- s-n- c-e-l- l-i- -------------------------- Ştii unde sunt cheile lui? 0
Знаш ли где је његова возна карта? Şt-----d- e-te---l------ui -- c-l-to---? Ş___ u___ e___ b______ l__ d_ c_________ Ş-i- u-d- e-t- b-l-t-l l-i d- c-l-t-r-e- ---------------------------------------- Ştii unde este biletul lui de călătorie? 0
она – њен / њена / њено ea-– a---i e_ – a_ e_ e- – a- e- ---------- ea – al ei 0
Њен новац је нестао. B--ii e--au d-s-----. B____ e_ a_ d________ B-n-i e- a- d-s-ă-u-. --------------------- Banii ei au dispărut. 0
Њена кредитна картица је такође нестала. Ş- -art---ei-de-c--dit-a-d-spărut--e-se---e-. Ş_ c_____ e_ d_ c_____ a d_______ d__________ Ş- c-r-e- e- d- c-e-i- a d-s-ă-u- d-a-e-e-e-. --------------------------------------------- Şi cartea ei de credit a dispărut deasemenea. 0
ми – наш / наша / наше no--– al nost-u n__ – a_ n_____ n-i – a- n-s-r- --------------- noi – al nostru 0
Наш деда је болестан. B-n---l n--tr- ------oln-v. B______ n_____ e___ b______ B-n-c-l n-s-r- e-t- b-l-a-. --------------------------- Bunicul nostru este bolnav. 0
Наша бака је здрава. Bu--c- -oas-ră e-te --nătoas-. B_____ n______ e___ s_________ B-n-c- n-a-t-ă e-t- s-n-t-a-ă- ------------------------------ Bunica noastră este sănătoasă. 0
ви – ваш / ваша / ваше vo--–--l vos-ru v__ – a_ v_____ v-i – a- v-s-r- --------------- voi – al vostru 0
Децо, где је ваш тата? Cop--,---de-e--e------ul --stru? C_____ u___ e___ t______ v______ C-p-i- u-d- e-t- t-t-c-l v-s-r-? -------------------------------- Copii, unde este tăticul vostru? 0
Децо, где је ваша мама? C-p--, -nd- e-te mămi---vo-s---? C_____ u___ e___ m_____ v_______ C-p-i- u-d- e-t- m-m-c- v-a-t-ă- -------------------------------- Copii, unde este mămica voastră? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!