Рјечник

sr Сати   »   ro Ora

8 [осам]

Сати

Сати

8 [opt]

Ora

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Извините! Sc----i-mă! S__________ S-u-a-i-m-! ----------- Scuzaţi-mă! 0
Молим Вас, колико је сати? Câ- -s-e-o-a- -----g? C__ e___ o___ v_ r___ C-t e-t- o-a- v- r-g- --------------------- Cât este ora, vă rog? 0
Много хвала! Mul-u-e-c--u-t. M________ m____ M-l-u-e-c m-l-. --------------- Mulţumesc mult. 0
Један је сат. E-t----a-u--. E___ o__ u___ E-t- o-a u-u- ------------- Este ora unu. 0
Два су сата. Es-e---- do-. E___ o__ d___ E-t- o-a d-i- ------------- Este ora doi. 0
Три су сата. Est----- ----. E___ o__ t____ E-t- o-a t-e-. -------------- Este ora trei. 0
Четири су сата. Es----ra p----. E___ o__ p_____ E-t- o-a p-t-u- --------------- Este ora patru. 0
Пет је сати. Es---or--ci-ci. E___ o__ c_____ E-t- o-a c-n-i- --------------- Este ora cinci. 0
Шест је сати. Este ora ----. E___ o__ ş____ E-t- o-a ş-s-. -------------- Este ora şase. 0
Седам је сати. Este -ra-ş-pt-. E___ o__ ş_____ E-t- o-a ş-p-e- --------------- Este ora şapte. 0
Осам је сати. E-t---ra -pt. E___ o__ o___ E-t- o-a o-t- ------------- Este ora opt. 0
Девет је сати . E-t--o-a-no-ă. E___ o__ n____ E-t- o-a n-u-. -------------- Este ora nouă. 0
Десет је сати. E-te or- --c-. E___ o__ z____ E-t- o-a z-c-. -------------- Este ora zece. 0
Једанаест је сати. E-t--ora -nsprez---. E___ o__ u__________ E-t- o-a u-s-r-z-c-. -------------------- Este ora unsprezece. 0
Дванаест је сати. Est- o-a d-isp------. E___ o__ d___________ E-t- o-a d-i-p-e-e-e- --------------------- Este ora doisprezece. 0
Једна минута има шездесет секунди. Un-mi-----r-------c-----s---n--. U_ m____ a__ ş______ d_ s_______ U- m-n-t a-e ş-i-e-i d- s-c-n-e- -------------------------------- Un minut are şaizeci de secunde. 0
Један сат има шездесет минута. O oră -r- şa---c- -- mi----. O o__ a__ ş______ d_ m______ O o-ă a-e ş-i-e-i d- m-n-t-. ---------------------------- O oră are şaizeci de minute. 0
Један дан има двадесет и четири сата. O-----r--do-ă---- ş--p-tr- d- o-e. O z_ a__ d_______ ş_ p____ d_ o___ O z- a-e d-u-z-c- ş- p-t-u d- o-e- ---------------------------------- O zi are douăzeci şi patru de ore. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...