Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ro Pronume posesive 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [şaizeci şi şapte]

Pronume posesive 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
наочале o---la--i o________ o-h-l-r-i --------- ochelarii 0
Он је заборавио своје наочале. Ş----u---- o-hel-r--. Ş___ u____ o_________ Ş--- u-t-t o-h-l-r-i- --------------------- Şi-a uitat ochelarii. 0
Ма где су му наочале? Unde ş--- p-s-o----ar-i? U___ ş___ p__ o_________ U-d- ş--- p-s o-h-l-r-i- ------------------------ Unde şi-a pus ochelarii? 0
сат cea-ul c_____ c-a-u- ------ ceasul 0
Његов сат је покварен. Ceasul -u- est- --ric--. C_____ l__ e___ s_______ C-a-u- l-i e-t- s-r-c-t- ------------------------ Ceasul lui este stricat. 0
Сат виси на зиду. C-a--l---â-n- ------et-. C_____ a_____ p_ p______ C-a-u- a-â-n- p- p-r-t-. ------------------------ Ceasul atârnă pe perete. 0
пасош p---por-ul p_________ p-ş-p-r-u- ---------- paşaportul 0
Он је изгубио свој пасош. Şi----i-rd-----ş-portu-. Ş___ p______ p__________ Ş--- p-e-d-t p-ş-p-r-u-. ------------------------ Şi-a pierdut paşaportul. 0
Где је онда његов пасош? U--e ş--a p-s--aşap-r--l? U___ ş___ p__ p__________ U-d- ş--- p-s p-ş-p-r-u-? ------------------------- Unde şi-a pus paşaportul? 0
они – њихов / њихова / њихово e--- -- --r e_ – a_ l__ e- – a- l-r ----------- ei – al lor 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Copiii--u-îşi p-- -ăsi --ri--i-. C_____ n_ î__ p__ g___ p________ C-p-i- n- î-i p-t g-s- p-r-n-i-. -------------------------------- Copiii nu îşi pot găsi părinţii. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Dar -ată- v----ă-i-ţii-lo-! D__ i____ v__ p_______ l___ D-r i-t-, v-n p-r-n-i- l-r- --------------------------- Dar iată, vin părinţii lor! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше d-----vo-s--ă-– al-d--nea-o-s-ră d____________ – a_ d____________ d-m-e-v-a-t-ă – a- d-m-e-v-a-t-ă -------------------------------- dumneavoastră – al dumneavoastră 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? C-m-- -o-t e-c-r--- du-n-av----ră-dom---e M-lle-? C__ a f___ e_______ d____________ d______ M______ C-m a f-s- e-c-r-i- d-m-e-v-a-t-ă d-m-u-e M-l-e-? ------------------------------------------------- Cum a fost excursia dumneavoastră domnule Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Un-e -st- -o-----um-e---as-ră -----l- ---l--? U___ e___ s____ d____________ d______ M______ U-d- e-t- s-ţ-a d-m-e-v-a-t-ă d-m-u-e M-l-e-? --------------------------------------------- Unde este soţia dumneavoastră domnule Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше du-n-a--a-t-ă - - -umne----st-ă d____________ – a d____________ d-m-e-v-a-t-ă – a d-m-e-v-a-t-ă ------------------------------- dumneavoastră – a dumneavoastră 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Cu- -----t --cu--i- --m-e-vo--t-- d-am-ă S---idt? C__ a f___ e_______ d____________ d_____ S_______ C-m a f-s- e-c-r-i- d-m-e-v-a-t-ă d-a-n- S-h-i-t- ------------------------------------------------- Cum a fost excursia dumneavoastră doamnă Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Un-e--s---so-ul-dumn-av-a-----d--m-ă -chm-dt? U___ e___ s____ d____________ d_____ S_______ U-d- e-t- s-ţ-l d-m-e-v-a-t-ă d-a-n- S-h-i-t- --------------------------------------------- Unde este soţul dumneavoastră doamnă Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!