Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ro Întrebări – Trecut 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [optzeci şi şase]

Întrebări – Trecut 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Ce -ra---ă-a---u--at? C_ c______ a_ p______ C- c-a-a-ă a- p-r-a-? --------------------- Ce cravată ai purtat? 0
Који ауто си купио / купила? C---aşină -- ------a-? C_ m_____ a_ c________ C- m-ş-n- a- c-m-ă-a-? ---------------------- Ce maşină ai cumpărat? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? L--c--r-----ă-te--i------t? L_ c_ r______ t____ a______ L- c- r-v-s-ă t---i a-o-a-? --------------------------- La ce revistă te-ai abonat? 0
Кога сте видели? P- cin---ţ- -ă-u-? P_ c___ a__ v_____ P- c-n- a-i v-z-t- ------------------ Pe cine aţi văzut? 0
Кога сте срели? Cu-ci-e ----i-----l-it? C_ c___ v____ î________ C- c-n- v-a-i î-t-l-i-? ----------------------- Cu cine v-aţi întâlnit? 0
Кога сте препознали? P- ci-- aţi rec-no----? P_ c___ a__ r__________ P- c-n- a-i r-c-n-s-u-? ----------------------- Pe cine aţi recunoscut? 0
Када сте устали? C------aţi-tr-zit? C___ v____ t______ C-n- v-a-i t-e-i-? ------------------ Când v-aţi trezit? 0
Када сте почели? C-n--aţ- în-e-u-? C___ a__ î_______ C-n- a-i î-c-p-t- ----------------- Când aţi început? 0
Када сте престали? C-nd----ţi opr-t? C___ v____ o_____ C-n- v-a-i o-r-t- ----------------- Când v-aţi oprit? 0
Зашто сте се пробудили? De ce----ţ- -r--i-? D_ c_ v____ t______ D- c- v-a-i t-e-i-? ------------------- De ce v-aţi trezit? 0
Зашто сте постали учитељ? D--c- a-- de---it p-----o-? D_ c_ a__ d______ p________ D- c- a-i d-v-n-t p-o-e-o-? --------------------------- De ce aţi devenit profesor? 0
Зашто сте узели такси? D- -e---i --at-un-taxi? D_ c_ a__ l___ u_ t____ D- c- a-i l-a- u- t-x-? ----------------------- De ce aţi luat un taxi? 0
Одакле сте дошли? D- --d---ţi v--it? D_ u___ a__ v_____ D- u-d- a-i v-n-t- ------------------ De unde aţi venit? 0
Где сте ишли? U-de---- -ers? U___ a__ m____ U-d- a-i m-r-? -------------- Unde aţi mers? 0
Где сте били? Un-e --i --st? U___ a__ f____ U-d- a-i f-s-? -------------- Unde aţi fost? 0
Коме си помогао / помогла? Cu- i-----j--at? C__ i___ a______ C-i i-a- a-u-a-? ---------------- Cui i-ai ajutat? 0
Коме си писао / писала? Cu- --ai scr--? C__ i___ s_____ C-i i-a- s-r-s- --------------- Cui i-ai scris? 0
Коме си одговорио / одговорила? Cui ---i r-s----? C__ i___ r_______ C-i i-a- r-s-u-s- ----------------- Cui i-ai răspuns? 0

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...