Рјечник

sr Код доктора   »   ro La medic

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [cincizeci şi şapte]

La medic

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. A--- pr--r--a-e-la medi-. A_ o p_________ l_ m_____ A- o p-o-r-m-r- l- m-d-c- ------------------------- Am o programare la medic. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. Am p---r-m----la ora-z--e. A_ p_________ l_ o__ z____ A- p-o-r-m-r- l- o-a z-c-. -------------------------- Am programare la ora zece. 0
Како је Ваше име? Cu-----num---? C__ v_ n______ C-m v- n-m-ţ-? -------------- Cum vă numiţi? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Vă ro----a---loc-î- sa---d--a-te-t-re. V_ r__ l____ l__ î_ s___ d_ a_________ V- r-g l-a-i l-c î- s-l- d- a-t-p-a-e- -------------------------------------- Vă rog luaţi loc în sala de aşteptare. 0
Доктор долази одмах. M----ul-vi-- im-dia-. M______ v___ i_______ M-d-c-l v-n- i-e-i-t- --------------------- Medicul vine imediat. 0
Где сте осигурани? U--e---eţi -----ra--? U___ a____ a_________ U-d- a-e-i a-i-u-a-e- --------------------- Unde aveţi asigurare? 0
Шта могу учинити за Вас? C---- -ă --- ajut-? C_ c_ v_ p__ a_____ C- c- v- p-t a-u-a- ------------------- Cu ce vă pot ajuta? 0
Имате ли болове? Aveţi durer-? A____ d______ A-e-i d-r-r-? ------------- Aveţi dureri? 0
Где вас боли? Un-- -ă-d--re? U___ v_ d_____ U-d- v- d-a-e- -------------- Unde vă doare? 0
Ја имам увек болове у леђима. A- -ot-t--pul d--er- d--sp-te. A_ t__ t_____ d_____ d_ s_____ A- t-t t-m-u- d-r-r- d- s-a-e- ------------------------------ Am tot timpul dureri de spate. 0
Ја често имам главобољу. A--a-e-ea d--er---e-c-p. A_ a_____ d_____ d_ c___ A- a-e-e- d-r-r- d- c-p- ------------------------ Am adesea dureri de cap. 0
Ја понекад имам трбобољу. A--c---o--t- du-e-- de b----. A_ c________ d_____ d_ b_____ A- c-t-o-a-ă d-r-r- d- b-r-ă- ----------------------------- Am câteodată dureri de burtă. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! Vă-rog-s--vă dez--ăc-ţi -- -us-. V_ r__ s_ v_ d_________ l_ b____ V- r-g s- v- d-z-r-c-ţ- l- b-s-. -------------------------------- Vă rog să vă dezbrăcaţi la bust. 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Î-----e---vă-vă--og pe-----pe-. Î___________ v_ r__ p_ c_______ Î-t-n-e-i-v- v- r-g p- c-n-p-a- ------------------------------- Întindeţi-vă vă rog pe canapea. 0
Крвни притисак је у реду. Te-s-un-a--s-e -u-ă. T________ e___ b____ T-n-i-n-a e-t- b-n-. -------------------- Tensiunea este bună. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. Vă f-----i-je-ţie. V_ f__ o i________ V- f-c o i-j-c-i-. ------------------ Vă fac o injecţie. 0
Ја ћу Вам дати таблете. Vă--au--ab-ete. V_ d__ t_______ V- d-u t-b-e-e- --------------- Vă dau tablete. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. Vă pres--i- o reţ-tă -en-r- fa--ac-e. V_ p_______ o r_____ p_____ f________ V- p-e-c-i- o r-ţ-t- p-n-r- f-r-a-i-. ------------------------------------- Vă prescriu o reţetă pentru farmacie. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)