Рјечник

sr нешто образложити 3   »   af iets regverdig 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sewe en sewentig]

iets regverdig 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Зашто не једете торту? W-a-o---e-----ie d-e-k--- n--? Waarom eet u nie die koek nie? W-a-o- e-t u n-e d-e k-e- n-e- ------------------------------ Waarom eet u nie die koek nie? 0
Ја морам смршати. Ek---et ---ig v---oo-. Ek moet gewig verloor. E- m-e- g-w-g v-r-o-r- ---------------------- Ek moet gewig verloor. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Ek-eet -i- --- -md-- e--g--i- mo-t---rlo-r. Ek eet dit nie omdat ek gewig moet verloor. E- e-t d-t n-e o-d-t e- g-w-g m-e- v-r-o-r- ------------------------------------------- Ek eet dit nie omdat ek gewig moet verloor. 0
Зашто не пијете пиво? Wa-r----r--- --n-- -----ier n-e? Waarom drink u nie die bier nie? W-a-o- d-i-k u n-e d-e b-e- n-e- -------------------------------- Waarom drink u nie die bier nie? 0
Ја морам још возити. Ek--o---n-- be-t---. Ek moet nog bestuur. E- m-e- n-g b-s-u-r- -------------------- Ek moet nog bestuur. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Ek -ri-k d----i- o-d-- -k n-g--oe---e--uu-. Ek drink dit nie omdat ek nog moet bestuur. E- d-i-k d-t n-e o-d-t e- n-g m-e- b-s-u-r- ------------------------------------------- Ek drink dit nie omdat ek nog moet bestuur. 0
Зашто не пијеш кафу? Waar-- -rink j------die-ko-f-e--i-? Waarom drink jy nie die koffie nie? W-a-o- d-i-k j- n-e d-e k-f-i- n-e- ----------------------------------- Waarom drink jy nie die koffie nie? 0
Хладна је. Di--is -oud. Dit is koud. D-t i- k-u-. ------------ Dit is koud. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ek -ri-k-dit-ni- -m-at-dit----- i-. Ek drink dit nie omdat dit koud is. E- d-i-k d-t n-e o-d-t d-t k-u- i-. ----------------------------------- Ek drink dit nie omdat dit koud is. 0
Зашто не пијеш чај? W-ar---dri---j- n-e di--te-----? Waarom drink jy nie die tee nie? W-a-o- d-i-k j- n-e d-e t-e n-e- -------------------------------- Waarom drink jy nie die tee nie? 0
Немам шећера. E- h-- -i- --ike- ---. Ek het nie suiker nie. E- h-t n-e s-i-e- n-e- ---------------------- Ek het nie suiker nie. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ek---i-- dit-ni- -mda---k-n-e -u-k-r-h-t-ni-. Ek drink dit nie omdat ek nie suiker het nie. E- d-i-k d-t n-e o-d-t e- n-e s-i-e- h-t n-e- --------------------------------------------- Ek drink dit nie omdat ek nie suiker het nie. 0
Зашто не једете супу? Waa----e---u nie-die-----n--? Waarom eet u nie die sop nie? W-a-o- e-t u n-e d-e s-p n-e- ----------------------------- Waarom eet u nie die sop nie? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Ek --t --t -i--bes-e- -ie. Ek het dit nie bestel nie. E- h-t d-t n-e b-s-e- n-e- -------------------------- Ek het dit nie bestel nie. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. E----- dit --e---d-t----dit-n-- b-s--------ni-. Ek eet dit nie omdat ek dit nie bestel het nie. E- e-t d-t n-e o-d-t e- d-t n-e b-s-e- h-t n-e- ----------------------------------------------- Ek eet dit nie omdat ek dit nie bestel het nie. 0
Зашто не једете месо? W----m eet-u --e-die v--i- n--? Waarom eet u nie die vleis nie? W-a-o- e-t u n-e d-e v-e-s n-e- ------------------------------- Waarom eet u nie die vleis nie? 0
Ја сам вегетеријанац. Ek-is ’- -eget--ië-. Ek is ’n vegetariër. E- i- ’- v-g-t-r-ë-. -------------------- Ek is ’n vegetariër. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. E- ee--di- n-- omda------- -e--t------is. Ek eet dit nie omdat ek ’n vegetariër is. E- e-t d-t n-e o-d-t e- ’- v-g-t-r-ë- i-. ----------------------------------------- Ek eet dit nie omdat ek ’n vegetariër is. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…