Ե- պետ- - ------մ:
Ես պետք է նիհարեմ:
Ե- պ-տ- է ն-հ-ր-մ-
------------------
Ես պետք է նիհարեմ: 0 Yes--e--’ ---ih---mYes petk’ e niharemY-s p-t-’ e n-h-r-m-------------------Yes petk’ e niharem
Ե---ա-չէ- -ւտու---ո-----տև պե-- է ----ր--:
Ես դա չէմ ուտում, որովհետև պետք է նիհարեմ:
Ե- դ- չ-մ ո-տ-ւ-, ո-ո-հ-տ- պ-տ- է ն-հ-ր-մ-
------------------------------------------
Ես դա չէմ ուտում, որովհետև պետք է նիհարեմ: 0 Y-s d- c-’em u---, ---ov--t-v --t---e --ha-emYes da ch’em utum, vorovhetev petk’ e niharemY-s d- c-’-m u-u-, v-r-v-e-e- p-t-’ e n-h-r-m---------------------------------------------Yes da ch’em utum, vorovhetev petk’ e niharem
Ես-պ--- ----ռ-մ-ք--ա--ար--:
Ես պետք է դեռ մեքենա վարեմ:
Ե- պ-տ- է դ-ռ մ-ք-ն- վ-ր-մ-
---------------------------
Ես պետք է դեռ մեքենա վարեմ: 0 Y-- petk’ --der----k’ye-- v-r-mYes petk’ e derr mek’yena varemY-s p-t-’ e d-r- m-k-y-n- v-r-m-------------------------------Yes petk’ e derr mek’yena varem
Ես չ---խմ-ւ-,-որ-վ-ետ- դե--պետ--է-մ-քենա ----մ:
Ես չեմ խմում, որովհետև դեռ պետք է մեքենա վարեմ:
Ե- չ-մ խ-ո-մ- ո-ո-հ-տ- դ-ռ պ-տ- է մ-ք-ն- վ-ր-մ-
-----------------------------------------------
Ես չեմ խմում, որովհետև դեռ պետք է մեքենա վարեմ: 0 Yes---’ye--k--u-,--o---hetev derr p-t-- e -e-’y--a va-emYes ch’yem khmum, vorovhetev derr petk’ e mek’yena varemY-s c-’-e- k-m-m- v-r-v-e-e- d-r- p-t-’ e m-k-y-n- v-r-m--------------------------------------------------------Yes ch’yem khmum, vorovhetev derr petk’ e mek’yena varem
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Ես չեմ խմում, որովհետև դեռ պետք է մեքենա վարեմ:
Yes ch’yem khmum, vorovhetev derr petk’ e mek’yena varem
Ես-դ--չ-մ---տվի--լ:
Ես դա չեմ պատվիրել:
Ե- դ- չ-մ պ-տ-ի-ե-:
-------------------
Ես դա չեմ պատվիրել: 0 Ye--d--ch’y-m p-t-irelYes da ch’yem patvirelY-s d- c-’-e- p-t-i-e-----------------------Yes da ch’yem patvirel
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…