А- ня-а да-------защото -р-б-а----о-сла---.
А_ н___ д_ я я__ з_____ т_____ д_ о________
А- н-м- д- я я-, з-щ-т- т-я-в- д- о-с-а-н-.
-------------------------------------------
Аз няма да я ям, защото трябва да отслабна. 0 Az--y--- -a-y---am- z-----oto-tr-ab----a---s-a-na.A_ n____ d_ y_ y___ z________ t______ d_ o________A- n-a-a d- y- y-m- z-s-c-o-o t-y-b-a d- o-s-a-n-.--------------------------------------------------Az nyama da ya yam, zashchoto tryabva da otslabna.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не једем, јер морам смршати.
Аз няма да я ям, защото трябва да отслабна.
Az nyama da ya yam, zashchoto tryabva da otslabna.
А- няма -а я--и-- ----т- --я-----а шо-и-а-.
А_ н___ д_ я п___ з_____ т_____ д_ ш_______
А- н-м- д- я п-я- з-щ-т- т-я-в- д- ш-ф-р-м-
-------------------------------------------
Аз няма да я пия, защото трябва да шофирам. 0 Az n---a ----a --ya--zas--hoto -rya--a--a--hofir--.A_ n____ d_ y_ p____ z________ t______ d_ s________A- n-a-a d- y- p-y-, z-s-c-o-o t-y-b-a d- s-o-i-a-.---------------------------------------------------Az nyama da ya piya, zashchoto tryabva da shofiram.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Аз няма да я пия, защото трябва да шофирам.
Az nyama da ya piya, zashchoto tryabva da shofiram.
Аз --ма--- -о--ия, защот--е--ту--н-.
А_ н___ д_ г_ п___ з_____ е с_______
А- н-м- д- г- п-я- з-щ-т- е с-у-е-о-
------------------------------------
Аз няма да го пия, защото е студено. 0 Az--ya-a -a go--iya, -a-hcho-o-ye---udeno.A_ n____ d_ g_ p____ z________ y_ s_______A- n-a-a d- g- p-y-, z-s-c-o-o y- s-u-e-o-------------------------------------------Az nyama da go piya, zashchoto ye studeno.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…