Я--е -- --ю- бо-ян- хало-на-.
Я я_ н_ п___ б_ я__ х________
Я я- н- п-ю- б- я-а х-л-д-а-.
-----------------------------
Я яе не п’ю, бо яна халодная. 0 Ya-ya-- ne-p-y-------a-a -h-lo--ay-.Y_ y___ n_ p____ b_ y___ k__________Y- y-y- n- p-y-, b- y-n- k-a-o-n-y-.------------------------------------Ya yaye ne p’yu, bo yana khalodnaya.
У мян- --ма ц--ру.
У м___ н___ ц_____
У м-н- н-м- ц-к-у-
------------------
У мяне няма цукру. 0 U--y--- ny-m- t--kru.U m____ n____ t______U m-a-e n-a-a t-u-r-.---------------------U myane nyama tsukru.
Я -е--е-п--- б--ў м--е--ям---ук-у.
Я я_ н_ п___ б_ ў м___ н___ ц_____
Я я- н- п-ю- б- ў м-н- н-м- ц-к-у-
----------------------------------
Я яе не п’ю, бо ў мяне няма цукру. 0 Y- -ay---e p’-u- -- ------- -y--a-----ru.Y_ y___ n_ p____ b_ u m____ n____ t______Y- y-y- n- p-y-, b- u m-a-e n-a-a t-u-r-.-----------------------------------------Ya yaye ne p’yu, bo u myane nyama tsukru.
Я-яг--не-з-к-зва-.
Я я__ н_ з________
Я я-о н- з-к-з-а-.
------------------
Я яго не заказваў. 0 Ya-y--o n- -aka-v-u.Y_ y___ n_ z________Y- y-g- n- z-k-z-a-.--------------------Ya yago ne zakazvau.
Я-яго не-ем,--о-- -го-н---а-аз-а-.
Я я__ н_ е__ б_ я я__ н_ з________
Я я-о н- е-, б- я я-о н- з-к-з-а-.
----------------------------------
Я яго не ем, бо я яго не заказваў. 0 Y- -a--------m, b---a--ago-ne---kaz--u.Y_ y___ n_ y___ b_ y_ y___ n_ z________Y- y-g- n- y-m- b- y- y-g- n- z-k-z-a-.---------------------------------------Ya yago ne yem, bo ya yago ne zakazvau.
Я вег-т-р--не-.
Я в____________
Я в-г-т-р-я-е-.
---------------
Я вегетарыянец. 0 Y- v-g--a-yya--ts.Y_ v______________Y- v-g-t-r-y-n-t-.------------------Ya vegetaryyanets.
Я--е-е---яс------- --г---р-я-е-.
Я н_ е_ м____ б_ я в____________
Я н- е- м-с-, б- я в-г-т-р-я-е-.
--------------------------------
Я не ем мяса, бо я вегетарыянец. 0 Ya ne ----m--s---bo-------et-ry-----s.Y_ n_ y__ m_____ b_ y_ v______________Y- n- y-m m-a-a- b- y- v-g-t-r-y-n-t-.--------------------------------------Ya ne yem myasa, bo ya vegetaryyanets.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…