Я ------- ї-,-тому що я --------д-у--.
Я й___ н_ ї__ т___ щ_ я м___ с________
Я й-г- н- ї-, т-м- щ- я м-ш- с-у-н-т-.
--------------------------------------
Я його не їм, тому що я мушу схуднути. 0 YA--̆oh- -e----,------s-----y- m---u---h-dn-t-.Y_ y̆___ n_ ï__ t___ s____ y_ m____ s_________Y- y-o-o n- i-m- t-m- s-c-o y- m-s-u s-h-d-u-y------------------------------------------------YA y̆oho ne ïm, tomu shcho ya mushu skhudnuty.
Я-його не п’-, том- щ- --по------- п---нна ----х-ти.
Я й___ н_ п___ т___ щ_ я п______ / п______ щ_ ї_____
Я й-г- н- п-ю- т-м- щ- я п-в-н-н / п-в-н-а щ- ї-а-и-
----------------------------------------------------
Я його не п’ю, тому що я повинен / повинна ще їхати. 0 Y--y̆o-- ne-p'--, ---- sh--o -a povyne--/----y-na shc-e i---a-y.Y_ y̆___ n_ p____ t___ s____ y_ p______ / p______ s____ ï______Y- y-o-o n- p-y-, t-m- s-c-o y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e i-k-a-y-----------------------------------------------------------------YA y̆oho ne p'yu, tomu shcho ya povynen / povynna shche ïkhaty.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Я його не п’ю, тому що я повинен / повинна ще їхати.
YA y̆oho ne p'yu, tomu shcho ya povynen / povynna shche ïkhaty.
Я -- н- ---, т--у що-в--а-хо--дна.
Я ї_ н_ п___ т___ щ_ в___ х_______
Я ї- н- п-ю- т-м- щ- в-н- х-л-д-а-
----------------------------------
Я її не п’ю, тому що вона холодна. 0 YA i--̈-ne-p-y-, ---u -h-h- -o-a-kholod-a.Y_ ï_ n_ p____ t___ s____ v___ k________Y- i-i- n- p-y-, t-m- s-c-o v-n- k-o-o-n-.------------------------------------------YA ïï ne p'yu, tomu shcho vona kholodna.
Я--- --ю-цу--у.
Я н_ м__ ц_____
Я н- м-ю ц-к-у-
---------------
Я не маю цукру. 0 Y--ne-m-y- ---k-u.Y_ n_ m___ t______Y- n- m-y- t-u-r-.------------------YA ne mayu tsukru.
Я ---о-не -’ю, т--- щ- я -----ю --кру.
Я й___ н_ п___ т___ щ_ я н_ м__ ц_____
Я й-г- н- п-ю- т-м- щ- я н- м-ю ц-к-у-
--------------------------------------
Я його не п’ю, тому що я не маю цукру. 0 Y--y-oho ne-p'--, -o----hc-o y- -e--ay- -su--u.Y_ y̆___ n_ p____ t___ s____ y_ n_ m___ t______Y- y-o-o n- p-y-, t-m- s-c-o y- n- m-y- t-u-r-.-----------------------------------------------YA y̆oho ne p'yu, tomu shcho ya ne mayu tsukru.
Я в--е----а----.
Я в_____________
Я в-г-т-р-а-е-ь-
----------------
Я вегетаріанець. 0 YA -eh--a-ia--t-ʹ.Y_ v______________Y- v-h-t-r-a-e-s-.------------------YA vehetarianetsʹ.
Я н- -- це- -ом- ---я ---ет----не-ь.
Я н_ ї_ ц__ т___ щ_ я в_____________
Я н- ї- ц-, т-м- щ- я в-г-т-р-а-е-ь-
------------------------------------
Я не їм це, тому що я вегетаріанець. 0 Y---e -̈--ts-- to-- shch--y----h------n-ts-.Y_ n_ ï_ t___ t___ s____ y_ v______________Y- n- i-m t-e- t-m- s-c-o y- v-h-t-r-a-e-s-.--------------------------------------------YA ne ïm tse, tomu shcho ya vehetarianetsʹ.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…