Рјечник

sr нешто образложити 3   »   ca argumentar alguna cosa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [setanta-set]

argumentar alguna cosa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Зашто не једете торту? P-r--u---- --n-- el-p--tí-? P__ q__ n_ m____ e_ p______ P-r q-è n- m-n-a e- p-s-í-? --------------------------- Per què no menja el pastís? 0
Ја морам смршати. Ha-- -e---rdr- ---. H___ d_ p_____ p___ H-i- d- p-r-r- p-s- ------------------- Haig de perdre pes. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. (-o- n--m---- per-uè h---- perdre-p--. (___ n_ m____ p_____ h_ d_ p_____ p___ (-o- n- m-n-o p-r-u- h- d- p-r-r- p-s- -------------------------------------- (Jo) no menjo perquè he de perdre pes. 0
Зашто не пијете пиво? Per qu- -- ---beu l- -----sa? P__ q__ n_ e_ b__ l_ c_______ P-r q-è n- e- b-u l- c-r-e-a- ----------------------------- Per què no es beu la cervesa? 0
Ја морам још возити. Enc--- h--g ----o-----. E_____ h___ d_ c_______ E-c-r- h-i- d- c-n-u-r- ----------------------- Encara haig de conduir. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. J- -- be- -er-u- e--ar- ha-g--e-co-----. J_ n_ b__ p_____ e_____ h___ d_ c_______ J- n- b-c p-r-u- e-c-r- h-i- d- c-n-u-r- ---------------------------------------- Jo no bec perquè encara haig de conduir. 0
Зашто не пијеш кафу? P-- què no -t ---s-el -afè? P__ q__ n_ e_ b___ e_ c____ P-r q-è n- e- b-u- e- c-f-? --------------------------- Per què no et beus el cafè? 0
Хладна је. Es-à fred. E___ f____ E-t- f-e-. ---------- Està fred. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Jo -o-me’l---- -erq-è e--- f-ed. J_ n_ m___ b__ p_____ e___ f____ J- n- m-’- b-c p-r-u- e-t- f-e-. -------------------------------- Jo no me’l bec perquè està fred. 0
Зашто не пијеш чај? Per q-è--o et -e---el---? P__ q__ n_ e_ b___ e_ t__ P-r q-è n- e- b-u- e- t-? ------------------------- Per què no et beus el te? 0
Немам шећера. N- -in- s-cr-. N_ t___ s_____ N- t-n- s-c-e- -------------- No tinc sucre. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. No m-’--be---e--u--n- ti---su-r-. N_ m___ b__ p_____ n_ t___ s_____ N- m-’- b-c p-r-u- n- t-n- s-c-e- --------------------------------- No me’l bec perquè no tinc sucre. 0
Зашто не једете супу? P-- q----o es me-j--la ---a? P__ q__ n_ e_ m____ l_ s____ P-r q-è n- e- m-n-a l- s-p-? ---------------------------- Per què no es menja la sopa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. No l’-----m--a--. N_ l___ d________ N- l-h- d-m-n-d-. ----------------- No l’he demanada. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N- me la m-njo -e-qu- no --h--d--an--a. N_ m_ l_ m____ p_____ n_ l___ d________ N- m- l- m-n-o p-r-u- n- l-h- d-m-n-d-. --------------------------------------- No me la menjo perquè no l’he demanada. 0
Зашто не једете месо? Per q-- -- -e--a la-c-r-? P__ q__ n_ m____ l_ c____ P-r q-è n- m-n-a l- c-r-? ------------------------- Per què no menja la carn? 0
Ја сам вегетеријанац. S-c--eg-ta---. S__ v_________ S-c v-g-t-r-à- -------------- Sóc vegetarià. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N- -- men-o -e-q-- só---eg--a-ià. N_ l_ m____ p_____ s__ v_________ N- l- m-n-o p-r-u- s-c v-g-t-r-à- --------------------------------- No la menjo perquè sóc vegetarià. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…