Рјечник

sr нешто образложити 3   »   cs zdůvodnění 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedmdesát sedm]

zdůvodnění 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Зашто не једете торту? Pr-č n---te-ten do-t? P___ n_____ t__ d____ P-o- n-j-t- t-n d-r-? --------------------- Proč nejíte ten dort? 0
Ја морам смршати. Mu-í- -h---ou-. M____ z________ M-s-m z-u-n-u-. --------------- Musím zhubnout. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Nej-- -en d---, p-----e -u-ím zh---ou-. N____ t__ d____ p______ m____ z________ N-j-m t-n d-r-, p-o-o-e m-s-m z-u-n-u-. --------------------------------------- Nejím ten dort, protože musím zhubnout. 0
Зашто не пијете пиво? P-oč-nepi---e--o --vo? P___ n_______ t_ p____ P-o- n-p-j-t- t- p-v-? ---------------------- Proč nepijete to pivo? 0
Ја морам још возити. M--í--j--t---í-i-. M____ j____ ř_____ M-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------ Musím ještě řídit. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N--i-- ho- p-o-ož--m---m je-tě--í-i-. N_____ h__ p______ m____ j____ ř_____ N-p-j- h-, p-o-o-e m-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------------------------- Nepiju ho, protože musím ještě řídit. 0
Зашто не пијеш кафу? Pr-č --p-je--tu--á--? P___ n______ t_ k____ P-o- n-p-j-š t- k-v-? --------------------- Proč nepiješ tu kávu? 0
Хладна је. J--stu---á. J_ s_______ J- s-u-e-á- ----------- Je studená. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ne-u-- -- pí-, ----ož- je-st-de--. N_____ j_ p___ p______ j_ s_______ N-b-d- j- p-t- p-o-o-e j- s-u-e-á- ---------------------------------- Nebudu ji pít, protože je studená. 0
Зашто не пијеш чај? Pro---epi-e- te--č--? P___ n______ t__ č___ P-o- n-p-j-š t-n č-j- --------------------- Proč nepiješ ten čaj? 0
Немам шећера. N-m----uk-. N____ c____ N-m-m c-k-. ----------- Nemám cukr. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N-p--u -e--č-j- proto-e--em-m -uk-. N_____ t__ č___ p______ n____ c____ N-p-j- t-n č-j- p-o-o-e n-m-m c-k-. ----------------------------------- Nepiju ten čaj, protože nemám cukr. 0
Зашто не једете супу? P----nej--e t- pol-vku? P___ n_____ t_ p_______ P-o- n-j-t- t- p-l-v-u- ----------------------- Proč nejíte tu polévku? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Neo--e--al ---m--i-j-. N_________ j___ s_ j__ N-o-j-d-a- j-e- s- j-. ---------------------- Neobjednal jsem si ji. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Nebudu -- -ís-- p-otož- --em si j--ne-bje--al. N_____ j_ j____ p______ j___ s_ j_ n__________ N-b-d- j- j-s-, p-o-o-e j-e- s- j- n-o-j-d-a-. ---------------------------------------------- Nebudu ji jíst, protože jsem si ji neobjednal. 0
Зашто не једете месо? Proč -ejíte--o---so? P___ n_____ t_ m____ P-o- n-j-t- t- m-s-? -------------------- Proč nejíte to maso? 0
Ја сам вегетеријанац. Js----eg--ari--. J___ v__________ J-e- v-g-t-r-á-. ---------------- Jsem vegetarián. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Nej-m-to---ro-----jsem v-g--ar--n. N____ t__ p______ j___ v__________ N-j-m t-, p-o-o-e j-e- v-g-t-r-á-. ---------------------------------- Nejím to, protože jsem vegetarián. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…