Рјечник

sr Везници 4   »   et Sidesõnad 4

97 [деведесет и седам]

Везници 4

Везници 4

97 [üheksakümmend seitse]

Sidesõnad 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Он је заспао иако је телевизор биo укључен. Ta-jä- magama- k-ig- te-ek-- -ö---s. T_ j__ m______ k____ t______ t______ T- j-i m-g-m-, k-i-i t-l-k-s t-ö-a-. ------------------------------------ Ta jäi magama, kuigi telekas töötas. 0
Он је још остао, иако је већ било касно. T- j-- ve-l--kui-- j-----li-hil--. T_ j__ v____ k____ j___ o__ h_____ T- j-i v-e-, k-i-i j-b- o-i h-l-a- ---------------------------------- Ta jäi veel, kuigi juba oli hilja. 0
Он није дошао, иако смо се договорили. Ta-ei-tuln-d--k-i-i-me -------me-kohtu------okku. T_ e_ t______ k____ m_ l________ k________ k_____ T- e- t-l-u-, k-i-i m- l-p-i-i-e k-h-u-i-e k-k-u- ------------------------------------------------- Ta ei tulnud, kuigi me leppisime kohtumise kokku. 0
Телевизoр је биo укључен. Упркос томе он је заспао. Teleka- --ö-a-.-S--le----aa--m--a--äi-t- -agam-. T______ t______ S______ v________ j__ t_ m______ T-l-k-s t-ö-a-. S-l-e-e v-a-a-a-a j-i t- m-g-m-. ------------------------------------------------ Telekas töötas. Sellele vaatamata jäi ta magama. 0
Било је већ касно. Упркос томе он је још остао. O-i-juba --l--.---ll-l- -a--am-t- j-i -- veel. O__ j___ h_____ S______ v________ j__ t_ v____ O-i j-b- h-l-a- S-l-e-e v-a-a-a-a j-i t- v-e-. ---------------------------------------------- Oli juba hilja. Sellele vaatamata jäi ta veel. 0
Ми смо се договорили. Упркос томе он није дошао. Me l-ppisim- -oh---i-e --k--.-S--lel---a--a-ata----e---u-n-d. M_ l________ k________ k_____ S______ v________ t_ e_ t______ M- l-p-i-i-e k-h-u-i-e k-k-u- S-l-e-e v-a-a-a-a t- e- t-l-u-. ------------------------------------------------------------- Me leppisime kohtumise kokku. Sellele vaatamata ta ei tulnud. 0
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу. Ehk-- --- -i ol--juhilu----s---ab-ta au-o--. E____ t__ e_ o__ j________ s_____ t_ a______ E-k-i t-l e- o-e j-h-l-b-, s-i-a- t- a-t-g-. -------------------------------------------- Ehkki tal ei ole juhiluba, sõidab ta autoga. 0
Он вози брзо иако је улица клизава. E---i--än----n-libe, ---d-b--a--iir--t-. E____ t____ o_ l____ s_____ t_ k________ E-k-i t-n-v o- l-b-, s-i-a- t- k-i-e-t-. ---------------------------------------- Ehkki tänav on libe, sõidab ta kiiresti. 0
Он вози бицикл иако је пијан. Eh--- t- o-----j--- sõid-b -a--a-t-g-. E____ t_ o_ p______ s_____ t_ r_______ E-k-i t- o- p-r-u-, s-i-a- t- r-t-a-a- -------------------------------------- Ehkki ta on purjus, sõidab ta rattaga. 0
Он нема возачку дозволу. Упркос томе он вози ауто. Tal-e- ole -uhilu-a.-S-l-e-- vaa-----a-s-i----ta--uto--. T__ e_ o__ j________ S______ v________ s_____ t_ a______ T-l e- o-e j-h-l-b-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- a-t-g-. -------------------------------------------------------- Tal ei ole juhiluba. Sellele vaatamata sõidab ta autoga. 0
Улица је клизава. Упркос томе он вози брзо. Tä----o---i-e.----l--- v--t-mat- s---a- -a -i---ii-e-t-. T____ o_ l____ S______ v________ s_____ t_ n__ k________ T-n-v o- l-b-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- n-i k-i-e-t-. -------------------------------------------------------- Tänav on libe. Sellele vaatamata sõidab ta nii kiiresti. 0
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл. Ta-on pu------S--l----va-tama---sõ-d-b--a r-t-a-a. T_ o_ p______ S______ v________ s_____ t_ r_______ T- o- p-r-u-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- r-t-a-a- -------------------------------------------------- Ta on purjus. Sellele vaatamata sõidab ta rattaga. 0
Она не налази радно место иако је студирала. T--e---eia -ö-k-h-a, --igi--- o--õp-inud. T_ e_ l___ t________ k____ t_ o_ õ_______ T- e- l-i- t-ö-o-t-, k-i-i t- o- õ-p-n-d- ----------------------------------------- Ta ei leia töökohta, kuigi ta on õppinud. 0
Она не иде лекару иако има болове. T- e- l-he -rst- -uur-e,-----i---l-o--v----. T_ e_ l___ a____ j______ k____ t__ o_ v_____ T- e- l-h- a-s-i j-u-d-, k-i-i t-l o- v-l-d- -------------------------------------------- Ta ei lähe arsti juurde, kuigi tal on valud. 0
Она купује ауто иако нема новца. Ta--stab a-t-,--ui-i-tal--i ole ---a. T_ o____ a____ k____ t__ e_ o__ r____ T- o-t-b a-t-, k-i-i t-l e- o-e r-h-. ------------------------------------- Ta ostab auto, kuigi tal ei ole raha. 0
Она је студирала. Упркос томе не налази радно место. T- -n-õp-i-ud- Sel--le -a------a -i leia -a -ö--o---. T_ o_ õ_______ S______ v________ e_ l___ t_ t________ T- o- õ-p-n-d- S-l-e-e v-a-a-a-a e- l-i- t- t-ö-o-t-. ----------------------------------------------------- Ta on õppinud. Sellele vaatamata ei leia ta töökohta. 0
Она има болове. Упркос томе не иде лекару. Ta- o----l-d.-Sel--le -a-ta-----e- --he t- ar--i-j-u-de. T__ o_ v_____ S______ v________ e_ l___ t_ a____ j______ T-l o- v-l-d- S-l-e-e v-a-a-a-a e- l-h- t- a-s-i j-u-d-. -------------------------------------------------------- Tal on valud. Sellele vaatamata ei lähe ta arsti juurde. 0
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто. T-- e- o-- ra-a. S--l-le va-t--a-- osta--ta -ut-. T__ e_ o__ r____ S______ v________ o____ t_ a____ T-l e- o-e r-h-. S-l-e-e v-a-a-a-a o-t-b t- a-t-. ------------------------------------------------- Tal ei ole raha. Sellele vaatamata ostab ta auto. 0

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...