Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   et Rõhumäärsõnade minevik 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [kaheksakümmend seitse]

Rõhumäärsõnade minevik 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. Me---dim- -i--i-kas---. M_ p_____ l____ k______ M- p-d-m- l-l-i k-s-m-. ----------------------- Me pidime lilli kastma. 0
Ми морасмо поспремити стан. Me---di-e---rter- -ra --r--ta--. M_ p_____ k______ ä__ k_________ M- p-d-m- k-r-e-i ä-a k-r-s-a-a- -------------------------------- Me pidime korteri ära koristama. 0
Ми морасмо опрати посуђе. Me-pid-m--nõ-d ära---se-a. M_ p_____ n___ ä__ p______ M- p-d-m- n-u- ä-a p-s-m-. -------------------------- Me pidime nõud ära pesema. 0
Морасте ли ви платити рачун? Pidite t- -rv- -ra ma----? P_____ t_ a___ ä__ m______ P-d-t- t- a-v- ä-a m-k-m-? -------------------------- Pidite te arve ära maksma? 0
Морасте ли ви платити улаз? P--it--t---is--pää-- --s----k-m-? P_____ t_ s_________ e___ m______ P-d-t- t- s-s-e-ä-s- e-s- m-k-m-? --------------------------------- Pidite te sissepääsu eest maksma? 0
Морасте ли ви платити казну? P----e--e-tr-----mak--a? P_____ t_ t_____ m______ P-d-t- t- t-a-v- m-k-m-? ------------------------ Pidite te trahvi maksma? 0
Ко се мораше опростити? Kes -i---la---ma? K__ p___ l_______ K-s p-d- l-h-u-a- ----------------- Kes pidi lahkuma? 0
Ко мораше ићи раније кући? Kes-p-d-------koju -ine--? K__ p___ v___ k___ m______ K-s p-d- v-r- k-j- m-n-m-? -------------------------- Kes pidi vara koju minema? 0
Ко мораше узети воз? Kes-pi-- ro--iga------a? K__ p___ r______ m______ K-s p-d- r-n-i-a m-n-m-? ------------------------ Kes pidi rongiga minema? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. M- -i---h-nu- -----s j-ä--. M_ e_ t______ k_____ j_____ M- e- t-h-n-d k-u-k- j-ä-a- --------------------------- Me ei tahtnud kauaks jääda. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. M- e- ---tn-d -idag- j-u-. M_ e_ t______ m_____ j____ M- e- t-h-n-d m-d-g- j-u-. -------------------------- Me ei tahtnud midagi juua. 0
Ми не хтедосмо сметати. Me ------t------gad-. M_ e_ t______ s______ M- e- t-h-n-d s-g-d-. --------------------- Me ei tahtnud segada. 0
Ја хтедох управо телефонирати. M- ----sin va---h-l-sta-a. M_ t______ v___ h_________ M- t-h-s-n v-i- h-l-s-a-a- -------------------------- Ma tahtsin vaid helistada. 0
Ја хтедох управо позвати такси. Ma -----i- takso t-ll--a. M_ t______ t____ t_______ M- t-h-s-n t-k-o t-l-i-a- ------------------------- Ma tahtsin takso tellida. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. Ma-nimelt---h-si---oj---õ-t-. M_ n_____ t______ k___ s_____ M- n-m-l- t-h-s-n k-j- s-i-a- ----------------------------- Ma nimelt tahtsin koju sõita. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. Ma-m-tl---n,--- sa-taht-----ma-na---le -e----a--. M_ m________ e_ s_ t______ o__ n______ h_________ M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d o-a n-i-e-e h-l-s-a-a- ------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid oma naisele helistada. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. M- mõtl----, et------h---- infonu-b--l--h-li----a. M_ m________ e_ s_ t______ i___________ h_________ M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d i-f-n-m-r-l- h-l-s-a-a- -------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid infonumbrile helistada. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. M- m-tle-i-- e--s- -aht-i- pitsat -el-i--. M_ m________ e_ s_ t______ p_____ t_______ M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d p-t-a- t-l-i-a- ------------------------------------------ Ma mõtlesin, et sa tahtsid pitsat tellida. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...