Ն----- -ն-ցե------չն--ած--- ա--ե--ո-- էր:
Ն_ դ__ մ_____ է__ չ_____ ո_ ա____ ո__ է__
Ն- դ-ռ մ-ա-ե- է-, չ-ա-ա- ո- ա-դ-ն ո-շ է-:
-----------------------------------------
Նա դեռ մնացել էր, չնայած որ արդեն ուշ էր: 0 N---err --------- er- -h-nay-ts--o---r-e--u-h-erN_ d___ m________ e__ c________ v__ a____ u__ e_N- d-r- m-a-s-y-l e-, c-’-a-a-s v-r a-d-n u-h e-------------------------------------------------Na derr mnats’yel er, ch’nayats vor arden ush er
Չնա-ած-ո- ն- վ----դ---ն-ի-ա--ւ-- չու-ի- ն- մ----ա-- -ար-ւմ:
Չ_____ ո_ ն_ վ_________ ի_______ չ_____ ն_ մ_____ է վ______
Չ-ա-ա- ո- ն- վ-ր-ր-ա-ա- ի-ա-ո-ն- չ-ւ-ի- ն- մ-ք-ն- է վ-ր-ւ-:
-----------------------------------------------------------
Չնայած որ նա վարորդական իրավունք չունի, նա մեքենա է վարում: 0 C-’na---- vo---a-----r--ka- -----nk’ -h-u-i- na --k-y--a - varumC________ v__ n_ v_________ i_______ c______ n_ m_______ e v____C-’-a-a-s v-r n- v-r-r-a-a- i-a-u-k- c-’-n-, n- m-k-y-n- e v-r-m----------------------------------------------------------------Ch’nayats vor na varordakan iravunk’ ch’uni, na mek’yena e varum
Више језика
Кликните на заставу!
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу.
Չնայած որ նա վարորդական իրավունք չունի, նա մեքենա է վարում:
Ch’nayats vor na varordakan iravunk’ ch’uni, na mek’yena e varum
Он водит машину, несмотря на то, что у него нет прав.
Он вози брзо иако је улица клизава.
Չն---ծ--ր-փ-ղ--------ւ- է,----ա-ա----վ---ւ-:
Չ_____ ո_ փ_____ ս_____ է_ ն_ ա___ է վ______
Չ-ա-ա- ո- փ-ղ-ց- ս-հ-ւ- է- ն- ա-ա- է վ-ր-ւ-:
--------------------------------------------
Չնայած որ փողոցը սահուն է, նա արագ է վարում: 0 Ch-n--at----- p----h--s’y --hu---------ra- - va-umC________ v__ p__________ s____ e_ n_ a___ e v____C-’-a-a-s v-r p-v-g-o-s-y s-h-n e- n- a-a- e v-r-m--------------------------------------------------Ch’nayats vor p’voghots’y sahun e, na arag e varum
Више језика
Кликните на заставу!
Он вози брзо иако је улица клизава.
Չնայած որ փողոցը սահուն է, նա արագ է վարում:
Ch’nayats vor p’voghots’y sahun e, na arag e varum
Он едет быстро, несмотря на то, что дорога скользкая.
Он вози бицикл иако је пијан.
Չ--յած-որ-ն- -մա--է- ---հե-ա-իվ-է--շո-մ:
Չ_____ ո_ ն_ խ___ է_ ն_ հ______ է ք_____
Չ-ա-ա- ո- ն- խ-ա- է- ն- հ-ծ-ն-վ է ք-ո-մ-
----------------------------------------
Չնայած որ նա խմած է, նա հեծանիվ է քշում: 0 C-’-ay-t- -----a--hm-t- e- -- --t---iv-- -’sh-mC________ v__ n_ k_____ e_ n_ h_______ e k_____C-’-a-a-s v-r n- k-m-t- e- n- h-t-a-i- e k-s-u------------------------------------------------Ch’nayats vor na khmats e, na hetsaniv e k’shum
Փողո-ը -ա-ու---:-Ա--------այ-ի- ն- ա-ա------րո--:
Փ_____ ս_____ է_ Ա_____________ ն_ ա___ է վ______
Փ-ղ-ց- ս-հ-ւ- է- Ա-ն-ւ-մ-ն-յ-ի- ն- ա-ա- է վ-ր-ւ-:
-------------------------------------------------
Փողոցը սահուն է: Այնուամենայնիվ նա արագ է վարում: 0 P’--g-ots’---a--n-- A-n-am-n--niv -a--r-g e -a--mP__________ s____ e A____________ n_ a___ e v____P-v-g-o-s-y s-h-n e A-n-a-e-a-n-v n- a-a- e v-r-m-------------------------------------------------P’voghots’y sahun e Aynuamenayniv na arag e varum
Дорога скользкая. Несмотря на это он едет так быстро.
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл.
Ն- -մած--- Ա------են-յնի--նա--ե---ի--է -շ--մ:
Ն_ խ___ է_ Ա_____________ ն_ հ______ է ք_____
Ն- խ-ա- է- Ա-ն-ւ-մ-ն-յ-ի- ն- հ-ծ-ն-վ է ք-ո-մ-
---------------------------------------------
Նա խմած է: Այնուամենայնիվ նա հեծանիվ է քշում: 0 N- -h-at----A-n-amen-y-iv -a----s-n-v-e------mN_ k_____ e A____________ n_ h_______ e k_____N- k-m-t- e A-n-a-e-a-n-v n- h-t-a-i- e k-s-u-----------------------------------------------Na khmats e Aynuamenayniv na hetsaniv e k’shum
Она не идёт к врачу, несмотря на то, что у неё что-то болит.
Она купује ауто иако нема новца.
Նա-մե---ա է գ-ում---նայ---ո- փո--չ-ւնի:
Ն_ մ_____ է գ_____ չ_____ ո_ փ__ չ_____
Ն- մ-ք-ն- է գ-ո-մ- չ-ա-ա- ո- փ-ղ չ-ւ-ի-
---------------------------------------
Նա մեքենա է գնում, չնայած որ փող չունի: 0 N--mek’y-na-e -nu---c---aya-----r--’v--h---’uniN_ m_______ e g____ c________ v__ p_____ c_____N- m-k-y-n- e g-u-, c-’-a-a-s v-r p-v-g- c-’-n------------------------------------------------Na mek’yena e gnum, ch’nayats vor p’vogh ch’uni
Деца уче језике релативно брзо.
Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје.
Но деца не уче боље од одраслих.
Она само уче на други начин.
Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже.
Он паралелно учи многе ствари.
Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати.
Она такође мора учити како да изговара нове речи.
За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете.
Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације.
Прави је изазов комуницирати на страном језику.
У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике.
Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу.
Школа или факултет нису били тако давно.
Захваљујући томе, мозак је добро истрениран.
Зато може учити стране језике на врло високом нивоу.
Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили.
Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства.
У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем.
У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате.
На пример, језике сличне онима које је некада учио.
Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена.
Зато могу често и вежбати.
Вежба је посебно важна када се ради о језицима.
Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена.
У свакој животној доби се може успешно учити.
Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије.
Он и ужива док то ради ...