Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   et Küsimused – minevik 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [kaheksakümmend kuus]

Küsimused – minevik 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? M-ll-st -ip---sa---nd--d? M______ l____ s_ k_______ M-l-i-t l-p-u s- k-n-s-d- ------------------------- Millist lipsu sa kandsid? 0
Који ауто си купио / купила? M--li-e--uto -a----si-? M______ a___ s_ o______ M-l-i-e a-t- s- o-t-i-? ----------------------- Millise auto sa ostsid? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? M----s--aja--h- ---tel-i-i-? M______ a______ s_ t________ M-l-i-e a-a-e-e s- t-l-i-i-? ---------------------------- Millise ajalehe sa tellisid? 0
Кога сте видели? Ke-a-te----ite? K___ t_ n______ K-d- t- n-g-t-? --------------- Keda te nägite? 0
Кога сте срели? Kell-g- ----oh-us-te? K______ t_ k_________ K-l-e-a t- k-h-u-i-e- --------------------- Kellega te kohtusite? 0
Кога сте препознали? Ke-le -- ä-- --n--ite? K____ t_ ä__ t________ K-l-e t- ä-a t-n-s-t-? ---------------------- Kelle te ära tundsite? 0
Када сте устали? M-llal te-är-asit-? M_____ t_ ä________ M-l-a- t- ä-k-s-t-? ------------------- Millal te ärkasite? 0
Када сте почели? M-ll-l-t- --ust--it-? M_____ t_ a__________ M-l-a- t- a-u-t-s-t-? --------------------- Millal te alustasite? 0
Када сте престали? M-l--l--e l-p-ta--t-? M_____ t_ l__________ M-l-a- t- l-p-t-s-t-? --------------------- Millal te lõpetasite? 0
Зашто сте се пробудили? M--s t- --kasit-? M___ t_ ä________ M-k- t- ä-k-s-t-? ----------------- Miks te ärkasite? 0
Зашто сте постали учитељ? Mik- -e -p-ta-a----akkas--e? M___ t_ õ________ h_________ M-k- t- õ-e-a-a-s h-k-a-i-e- ---------------------------- Miks te õpetajaks hakkasite? 0
Зашто сте узели такси? Mi-s -e t-kso v-t-ite? M___ t_ t____ v_______ M-k- t- t-k-o v-t-i-e- ---------------------- Miks te takso võtsite? 0
Одакле сте дошли? Ku-t-t- t---t-? K___ t_ t______ K-s- t- t-l-t-? --------------- Kust te tulite? 0
Где сте ишли? Kuh--te l-k--t-? K___ t_ l_______ K-h- t- l-k-i-e- ---------------- Kuhu te läksite? 0
Где сте били? Kus-t---li-e? K__ t_ o_____ K-s t- o-i-e- ------------- Kus te olite? 0
Коме си помогао / помогла? K--a -a ---a--d? K___ s_ a_______ K-d- s- a-t-s-d- ---------------- Keda sa aitasid? 0
Коме си писао / писала? Kel---- -a kirju---i-? K______ s_ k__________ K-l-e-e s- k-r-u-a-i-? ---------------------- Kellele sa kirjutasid? 0
Коме си одговорио / одговорила? K----le s- --st--i-? K______ s_ v________ K-l-e-e s- v-s-a-i-? -------------------- Kellele sa vastasid? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...