Рјечник

sr Сати   »   sk Hodiny

8 [осам]

Сати

Сати

8 [osem]

Hodiny

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Извините! P-e---te! P________ P-e-á-t-! --------- Prepáčte! 0
Молим Вас, колико је сати? Koľko je-----n,--r----? K____ j_ h_____ p______ K-ľ-o j- h-d-n- p-o-í-? ----------------------- Koľko je hodín, prosím? 0
Много хвала! Ďa-u-e- ---ho--át. Ď______ m_________ Ď-k-j-m m-o-o-r-t- ------------------ Ďakujem mnohokrát. 0
Један је сат. Je --dn- -o-i--. J_ j____ h______ J- j-d-a h-d-n-. ---------------- Je jedna hodina. 0
Два су сата. Sú --e h----y. S_ d__ h______ S- d-e h-d-n-. -------------- Sú dve hodiny. 0
Три су сата. S- tri h-d---. S_ t__ h______ S- t-i h-d-n-. -------------- Sú tri hodiny. 0
Четири су сата. S- -tyr- -od---. S_ š____ h______ S- š-y-i h-d-n-. ---------------- Sú štyri hodiny. 0
Пет је сати. Je --ť -----. J_ p__ h_____ J- p-ť h-d-n- ------------- Je päť hodín. 0
Шест је сати. J----sť-hodí-. J_ š___ h_____ J- š-s- h-d-n- -------------- Je šesť hodín. 0
Седам је сати. Je ---em-h----. J_ s____ h_____ J- s-d-m h-d-n- --------------- Je sedem hodín. 0
Осам је сати. Je o--m----ín. J_ o___ h_____ J- o-e- h-d-n- -------------- Je osem hodín. 0
Девет је сати . J- dev-ť ---ín. J_ d____ h_____ J- d-v-ť h-d-n- --------------- Je deväť hodín. 0
Десет је сати. J- --s--------. J_ d____ h_____ J- d-s-ť h-d-n- --------------- Je desať hodín. 0
Једанаест је сати. Je j--e--sť------. J_ j_______ h_____ J- j-d-n-s- h-d-n- ------------------ Je jedenásť hodín. 0
Дванаест је сати. Je--v-n----h-dín. J_ d______ h_____ J- d-a-á-ť h-d-n- ----------------- Je dvanásť hodín. 0
Једна минута има шездесет секунди. J-d-- --n-t- má 60 s--ú--. J____ m_____ m_ 6_ s______ J-d-a m-n-t- m- 6- s-k-n-. -------------------------- Jedna minúta má 60 sekúnd. 0
Један сат има шездесет минута. Je------din---á--0 min--. J____ h_____ m_ 6_ m_____ J-d-a h-d-n- m- 6- m-n-t- ------------------------- Jedna hodina má 60 minút. 0
Један дан има двадесет и четири сата. J-de--deň--á 2- h-dín. J____ d__ m_ 2_ h_____ J-d-n d-ň m- 2- h-d-n- ---------------------- Jeden deň má 24 hodín. 0

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...