Рјечник

sr Везници 2   »   sk Spojky 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [deväťdesiatpäť]

Spojky 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Од када она не ради више? Odke-- -ž-via---ep-acu--? O_____ u_ v___ n_________ O-k-d- u- v-a- n-p-a-u-e- ------------------------- Odkedy už viac nepracuje? 0
Од њене удаје? Od je- -v-dby? O_ j__ s______ O- j-j s-a-b-? -------------- Od jej svadby? 0
Да, она не ради више од када се удала. Án-- ------c nepr---j-- -dk-d- s- --dala. Á___ u_ v___ n_________ o_____ s_ v______ Á-o- u- v-a- n-p-a-u-e- o-k-d- s- v-d-l-. ----------------------------------------- Áno, už viac nepracuje, odkedy sa vydala. 0
Од када се удала, она не ради више. Od---y -- v-dal-, -- v--c nepr--u-e. O_____ s_ v______ u_ v___ n_________ O-k-d- s- v-d-l-, u- v-a- n-p-a-u-e- ------------------------------------ Odkedy sa vydala, už viac nepracuje. 0
Од када се они познају, срећни су. Odk--y -a-p----j-,--ú ---s--í. O_____ s_ p_______ s_ š_______ O-k-d- s- p-z-a-ú- s- š-a-t-í- ------------------------------ Odkedy sa poznajú, sú šťastní. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Od--dy--a----e--,-l-n -riedkake-y id- v--e- -o-. O_____ m___ d____ l__ z__________ i__ v____ v___ O-k-d- m-j- d-t-, l-n z-i-d-a-e-y i-ú v-č-r v-n- ------------------------------------------------ Odkedy majú deti, len zriedkakedy idú večer von. 0
Када ће она телефонирати? Kedy-te--f---je? K___ t__________ K-d- t-l-f-n-j-? ---------------- Kedy telefonuje? 0
За време вожње? Poč-s-ja---? P____ j_____ P-č-s j-z-y- ------------ Počas jazdy? 0
Да, док вози ауто. Á-o--po--- t-h---a-o šof-ru-e---t-. Á___ p____ t____ a__ š_______ a____ Á-o- p-č-s t-h-, a-o š-f-r-j- a-t-. ----------------------------------- Áno, počas toho, ako šoféruje auto. 0
Она телефонира док вози ауто. Te-e-onuje -oča- -oho-------o-é--je -ut-. T_________ p____ t____ a__ š_______ a____ T-l-f-n-j- p-č-s t-h-, a-o š-f-r-j- a-t-. ----------------------------------------- Telefonuje počas toho, ako šoféruje auto. 0
Она гледа телевизију док пегла. P-i že-------le-uje --l---ziu. P__ ž______ s______ t_________ P-i ž-h-e-í s-e-u-e t-l-v-z-u- ------------------------------ Pri žehlení sleduje televíziu. 0
Она слуша музику док ради задатке. P-------ní-d-m-ci-h--lo--počú-- -udb-. P__ p_____ d_______ ú___ p_____ h_____ P-i p-s-n- d-m-c-c- ú-o- p-č-v- h-d-u- -------------------------------------- Pri písaní domácich úloh počúva hudbu. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Nev--í- n-č- -e- n-má--ok-lia-e. N______ n___ k__ n____ o________ N-v-d-m n-č- k-ď n-m-m o-u-i-r-. -------------------------------- Nevidím nič, keď nemám okuliare. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Ničo-- n-r-z--i--- ke- h-á---db---a- -a-las. N_____ n__________ k__ h__ h____ t__ n______ N-č-m- n-r-z-m-e-, k-ď h-á h-d-a t-k n-h-a-. -------------------------------------------- Ničomu nerozumiem, keď hrá hudba tak nahlas. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. N-cí-i--nič--ke- -á-------u. N______ n___ k__ m__ n______ N-c-t-m n-č- k-ď m-m n-d-h-. ---------------------------- Necítim nič, keď mám nádchu. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. I-e-e-taxí-----k-- -r-í. I____ t_______ k__ p____ I-e-e t-x-k-m- k-ď p-š-. ------------------------ Ideme taxíkom, keď prší. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. K-- vyhr-me - ---ér----bud--e -esto--ť -kol---veta. K__ v______ v l_______ b_____ c_______ o____ s_____ K-ď v-h-á-e v l-t-r-i- b-d-m- c-s-o-a- o-o-o s-e-a- --------------------------------------------------- Keď vyhráme v lotérii, budeme cestovať okolo sveta. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Začne-e - -e-lo-,-a-----k--- -epríde. Z______ s j______ a_ č______ n_______ Z-č-e-e s j-d-o-, a- č-s-o-o n-p-í-e- ------------------------------------- Začneme s jedlom, ak čoskoro nepríde. 0

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.