Рјечник

sr Радити   »   sk Práca

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [päťdesiatpäť]

Práca

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Шта сте по занимању? A------e-p--o-a-ie? A__ m___ p_________ A-é m-t- p-v-l-n-e- ------------------- Aké máte povolanie? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-j--už -- -ovol-n-m l--ár. M__ m__ j_ p________ l_____ M-j m-ž j- p-v-l-n-m l-k-r- --------------------------- Môj muž je povolaním lekár. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. P-ac--e---ko--dra---ná s--tr- n--polovi-n--ú---ok. P_______ a__ z________ s_____ n_ p________ ú______ P-a-u-e- a-o z-r-v-t-á s-s-r- n- p-l-v-č-ý ú-ä-o-. -------------------------------------------------- Pracujem ako zdravotná sestra na polovičný úväzok. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Č-sk-r---o-t---m- --c--d--. Č______ d________ d________ Č-s-o-o d-s-a-e-e d-c-o-o-. --------------------------- Čoskoro dostaneme dôchodok. 0
Али су порези високи. A-----n- sú---s-k-. A__ d___ s_ v______ A-e d-n- s- v-s-k-. ------------------- Ale dane sú vysoké. 0
И здравствено осигурање је високо. A-z-r-v---é -----e--- je--y----. A z________ p________ j_ v______ A z-r-v-t-é p-i-t-n-e j- v-s-k-. -------------------------------- A zdravotné poistenie je vysoké. 0
Шта желиш једном постати? Č-m b- -- --z-c--el by-? Č__ b_ s_ r__ c____ b___ Č-m b- s- r-z c-c-l b-ť- ------------------------ Čím by si raz chcel byť? 0
Ја желим постати инжењер. Chc-l--y s-- -yť-----ni-r-m. C____ b_ s__ b__ i__________ C-c-l b- s-m b-ť i-ž-n-e-o-. ---------------------------- Chcel by som byť inžinierom. 0
Желим да студирам на универзитету. Ch--m----d--a---a-u-i-er--t-. C____ š_______ n_ u__________ C-c-m š-u-o-a- n- u-i-e-z-t-. ----------------------------- Chcem študovať na univerzite. 0
Ја сам приправник. So----a--i---t. S__ p__________ S-m p-a-t-k-n-. --------------- Som praktikant. 0
Ја не зарађујем много. N-za-á-a- veľ-. N________ v____ N-z-r-b-m v-ľ-. --------------- Nezarábam veľa. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. P-a-uj-m-- -a-r--i-í. P_______ v z_________ P-a-u-e- v z-h-a-i-í- --------------------- Praxujem v zahraničí. 0
Ово је мој шеф. T----j- môj šéf. T___ j_ m__ š___ T-t- j- m-j š-f- ---------------- Toto je môj šéf. 0
Имам драге колеге. Má- --lých --l-go-. M__ m_____ k_______ M-m m-l-c- k-l-g-v- ------------------- Mám milých kolegov. 0
У подне увек идемо у кантину. Napol-d--e i-eme -žd- -- jedá---. N_________ i____ v___ d_ j_______ N-p-l-d-i- i-e-e v-d- d- j-d-l-e- --------------------------------- Napoludnie ideme vždy do jedálne. 0
Ја тражим радно место. H--d-- --ác-. H_____ p_____ H-a-á- p-á-u- ------------- Hľadám prácu. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Už-r----om-n--a-e-tna--. U_ r__ s__ n____________ U- r-k s-m n-z-m-s-n-n-. ------------------------ Už rok som nezamestnaný. 0
У овој земљи има превише незапослених. V tejto----j-n---e-v---i veľa----a-es---n-ch. V t____ k______ j_ v____ v___ n______________ V t-j-o k-a-i-e j- v-ľ-i v-ľ- n-z-m-s-n-n-c-. --------------------------------------------- V tejto krajine je veľmi veľa nezamestnaných. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?