Рјечник

sr Учити стране језике   »   uk Вивчення іноземних мов

23 [двадесет и три]

Учити стране језике

Учити стране језике

23 [двадцять три]

23 [dvadtsyatʹ try]

Вивчення іноземних мов

[Vyvchennya inozemnykh mov]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Где сте научили шпански? Д--Ви-вчи-и ------ьку? Де Ви вчили іспанську? Д- В- в-и-и і-п-н-ь-у- ---------------------- Де Ви вчили іспанську? 0
D- V----hy-y-i-p-nsʹk-? De Vy vchyly ispansʹku? D- V- v-h-l- i-p-n-ʹ-u- ----------------------- De Vy vchyly ispansʹku?
Знате ли и португалски? В- з----е т--о--по-------с---? Ви знаєте також португальську? В- з-а-т- т-к-ж п-р-у-а-ь-ь-у- ------------------------------ Ви знаєте також португальську? 0
Vy ---y-t----k-zh--or-u-a---ʹku? Vy znayete takozh portuhalʹsʹku? V- z-a-e-e t-k-z- p-r-u-a-ʹ-ʹ-u- -------------------------------- Vy znayete takozh portuhalʹsʹku?
Да, а такође знам и нешто италијански. Т-к--я -наю--ак-ж тро--и--т--------. Так, я знаю також трошки італійську. Т-к- я з-а- т-к-ж т-о-к- і-а-і-с-к-. ------------------------------------ Так, я знаю також трошки італійську. 0
T--- -- ----- t---zh t--shk- i---i---ʹk-. Tak, ya znayu takozh troshky italiy-sʹku. T-k- y- z-a-u t-k-z- t-o-h-y i-a-i-̆-ʹ-u- ----------------------------------------- Tak, ya znayu takozh troshky italiy̆sʹku.
Мислим да говорите веома добро. Я -важ-ю--що Ви г---ри-е-д--е добр-. Я вважаю, що Ви говорите дуже добре. Я в-а-а-, щ- В- г-в-р-т- д-ж- д-б-е- ------------------------------------ Я вважаю, що Ви говорите дуже добре. 0
Y- --azhayu, -h--o----h-v-ryte ----- -o-r-. YA vvazhayu, shcho Vy hovoryte duzhe dobre. Y- v-a-h-y-, s-c-o V- h-v-r-t- d-z-e d-b-e- ------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho Vy hovoryte duzhe dobre.
Ти језици су прилично слични. Мови д------п--іб--. Мови досить подібні. М-в- д-с-т- п-д-б-і- -------------------- Мови досить подібні. 0
M-vy -o-y-- po-ib--. Movy dosytʹ podibni. M-v- d-s-t- p-d-b-i- -------------------- Movy dosytʹ podibni.
Могу их добро да разумем. Я -х --зу------бр-. Я їх розумію добре. Я ї- р-з-м-ю д-б-е- ------------------- Я їх розумію добре. 0
Y-----h--o---i-u --br-. YA i-kh rozumiyu dobre. Y- i-k- r-z-m-y- d-b-e- ----------------------- YA ïkh rozumiyu dobre.
Али говорити и писати је тешко. Але-г-во-ити ----с----важко. Але говорити і писати важко. А-е г-в-р-т- і п-с-т- в-ж-о- ---------------------------- Але говорити і писати важко. 0
Ale ho-or-ty i pysaty-v-zh-o. Ale hovoryty i pysaty vazhko. A-e h-v-r-t- i p-s-t- v-z-k-. ----------------------------- Ale hovoryty i pysaty vazhko.
Још правим много грешака. Я --блю ще баг-т---о-----. Я роблю ще багато помилок. Я р-б-ю щ- б-г-т- п-м-л-к- -------------------------- Я роблю ще багато помилок. 0
YA r-b-yu-s---e--a---o----yl-k. YA roblyu shche bahato pomylok. Y- r-b-y- s-c-e b-h-t- p-m-l-k- ------------------------------- YA roblyu shche bahato pomylok.
Исправите ме молим увек. Ви--авля-те м--- --в-д-,----ь-----а. Виправляйте мене завжди, будь-ласка. В-п-а-л-й-е м-н- з-в-д-, б-д---а-к-. ------------------------------------ Виправляйте мене завжди, будь-ласка. 0
V-p---ly-y-te me-- -a-zhdy,-------a-ka. Vypravlyay-te mene zavzhdy, budʹ-laska. V-p-a-l-a-̆-e m-n- z-v-h-y- b-d---a-k-. --------------------------------------- Vypravlyay̆te mene zavzhdy, budʹ-laska.
Ваш изговор је сасвим добар. Ва-а вимо-а-ц---ом--о---. Ваша вимова цілком добра. В-ш- в-м-в- ц-л-о- д-б-а- ------------------------- Ваша вимова цілком добра. 0
Va--a ---ov--t--lkom d--r-. Vasha vymova tsilkom dobra. V-s-a v-m-v- t-i-k-m d-b-a- --------------------------- Vasha vymova tsilkom dobra.
Имате мали акценат. В- ма--е---л--ь--й а---нт. Ви маєте маленький акцент. В- м-є-е м-л-н-к-й а-ц-н-. -------------------------- Ви маєте маленький акцент. 0
Vy--aye-e-m-le-----̆ a-t-ent. Vy mayete malenʹkyy- aktsent. V- m-y-t- m-l-n-k-y- a-t-e-t- ----------------------------- Vy mayete malenʹkyy̆ aktsent.
Препознаје се одакле долазите. М--на-д---ати----зві------ -о--м. Можна дізнатися, звідки Ви родом. М-ж-а д-з-а-и-я- з-і-к- В- р-д-м- --------------------------------- Можна дізнатися, звідки Ви родом. 0
M---n--diz-a---ya-,-z--dky----rodo-. Mozhna diznatysya , zvidky Vy rodom. M-z-n- d-z-a-y-y- , z-i-k- V- r-d-m- ------------------------------------ Mozhna diznatysya , zvidky Vy rodom.
Који је Ваш матерњи језик? Я---мова-є-дл---ас рід--ю? Яка мова є для вас рідною? Я-а м-в- є д-я в-с р-д-о-? -------------------------- Яка мова є для вас рідною? 0
Y--a---va y---lya-va---i---y-? Yaka mova ye dlya vas ridnoyu? Y-k- m-v- y- d-y- v-s r-d-o-u- ------------------------------ Yaka mova ye dlya vas ridnoyu?
Идете ли на курс језика? В--відві-у--- ----ий курс? Ви відвідуєте мовний курс? В- в-д-і-у-т- м-в-и- к-р-? -------------------------- Ви відвідуєте мовний курс? 0
V- -id-id--e-- -o---y̆ ku-s? Vy vidviduyete movnyy- kurs? V- v-d-i-u-e-e m-v-y-̆ k-r-? ---------------------------- Vy vidviduyete movnyy̆ kurs?
Који уџбеник користите? Я-- на-ча-ь-і ма---іа-и-ви---кори--овує-е? Які навчальні матеріали ви використовуєте? Я-і н-в-а-ь-і м-т-р-а-и в- в-к-р-с-о-у-т-? ------------------------------------------ Які навчальні матеріали ви використовуєте? 0
Ya-i n-v------i-m-teri-ly vy--yk-rys--vu-et-? Yaki navchalʹni materialy vy vykorystovuyete? Y-k- n-v-h-l-n- m-t-r-a-y v- v-k-r-s-o-u-e-e- --------------------------------------------- Yaki navchalʹni materialy vy vykorystovuyete?
У овом моменту не знам како се зове. Я --раз-н- -н-ю, я- ц- на----єт---. Я зараз не знаю, як це називається. Я з-р-з н- з-а-, я- ц- н-з-в-є-ь-я- ----------------------------------- Я зараз не знаю, як це називається. 0
Y--z--a- n- z--yu,-y-k---- na---ayet-s-a. YA zaraz ne znayu, yak tse nazyvayetʹsya. Y- z-r-z n- z-a-u- y-k t-e n-z-v-y-t-s-a- ----------------------------------------- YA zaraz ne znayu, yak tse nazyvayetʹsya.
Не могу се сетити наслова. Я -- м----п-игада---н-зви. Я не можу пригадати назви. Я н- м-ж- п-и-а-а-и н-з-и- -------------------------- Я не можу пригадати назви. 0
Y---e-mo--u-p--h--at- na--y. YA ne mozhu pryhadaty nazvy. Y- n- m-z-u p-y-a-a-y n-z-y- ---------------------------- YA ne mozhu pryhadaty nazvy.
Заборавио / Заборавила сам то. Я--е--а--в----абула. Я це забув / забула. Я ц- з-б-в / з-б-л-. -------------------- Я це забув / забула. 0
YA--s- za-uv / -a--la. YA tse zabuv / zabula. Y- t-e z-b-v / z-b-l-. ---------------------- YA tse zabuv / zabula.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Германски језици

Германски језици спадају у индоевропску језичку породицу. Посебност ове језичке групе су њене фонолошке особине. Њихов гласовни систем сасвим је другачији од гласовних система дугих језика. Постоји отприлике петнаест германских језика. Они су матерњи језици око пет стотина милиона људи широм света. Ипак, тачан број ових језика тешко је утврдити. Често је нејасно да ли се ради о језицима или о дијалектима. Најпознатији германски језик је енглески. Он је матерњи језик готово 350 милиона људи широм света. После енглеског, долазе немачки и холандски. Германски језици се деле у разне групе. Постоје северногермански, западногермански и источногермански језици. У сверногерманске језике спадају скандинавски језици. Енглески, немачки и холандски су западногермански језици. Источногермански језици су сви изумрли. Готски је, на пример, спадао у ову групу. Германски језици су се ширили светом у процесу колонизације. Последица тога је, на пример, да се холандски разуме на Карибику и у Јужној Африци. Сви германски језици имају заједнички корен. Ипак, нејасно је да ли је постојао један јединствени прото-језик. Сем тога, веома је мало старогерманских текстова. За разлику од романских језика, овде скоро да и нема извора. Зато је проучавање германских језика умногоме отежано. Уз то има и врло мало информација о култури Германа. Германски народи нису били уједињени. Зато није могао постојати ни заједнички идентитет. Стога се наука морала окренути другим изворима. Без Грка и Римљана, о Теутонцима не би знали готово ништа.
Да ли си знао?
Каталонски спада у породицу романских језика. У блиском је сродству са шпанским, француским и италијанским. Говори се у Андори, у шпанској регији Каталонији и на Балеарским острвима. Каталонски се говори и у деловима Арагона и Валенције. Укупно око 12 милиона људи говори или разуме каталонски. Језик је настао између 8. и 10. века у подручју Пиринеја. Територијалним освајањима се затим проширио на југ и исток. Важно је знати да каталонски није дијалекат шпанског. Развио се из вулгарног латинског и важи за посебан језик. Шпанци или Латиноамериканци га значи не разумеју аутоматски. Многе структуре каталонског су сличне онима у другим романским језицима. Међутим, има и неколико посебности које се на појављују у другим језицима. Говорници каталонског су веома поносни на свој језик. И политика се већ неколико деценија активно заузима за каталонски. Учите каталонски, овај језик има будућност!