Рјечник

sr Сати   »   uk Години доби

8 [осам]

Сати

Сати

8 [вісім]

8 [visim]

Години доби

[Hodyny doby]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Извините! Ви--ч-е! В_______ В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
Vy--c-te! V________ V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Молим Вас, колико је сати? С--ж--ь--у-ь--аск-- котр- --ди-а? С______ б__________ к____ г______ С-а-і-ь б-д---а-к-, к-т-а г-д-н-? --------------------------------- Скажіть будь-ласка, котра година? 0
Sk---itʹ----ʹ-----a, -o-ra ho----? S_______ b__________ k____ h______ S-a-h-t- b-d---a-k-, k-t-a h-d-n-? ---------------------------------- Skazhitʹ budʹ-laska, kotra hodyna?
Много хвала! Щи---д----. Щ___ д_____ Щ-р- д-к-ю- ----------- Щиро дякую. 0
Shch-r---yaku-u. S______ d_______ S-c-y-o d-a-u-u- ---------------- Shchyro dyakuyu.
Један је сат. Перша -од-н-. П____ г______ П-р-а г-д-н-. ------------- Перша година. 0
Persh--h-d-na. P_____ h______ P-r-h- h-d-n-. -------------- Persha hodyna.
Два су сата. Д-у-а----ин-. Д____ г______ Д-у-а г-д-н-. ------------- Друга година. 0
D-----hod--a. D____ h______ D-u-a h-d-n-. ------------- Druha hodyna.
Три су сата. Т-етя--о---а. Т____ г______ Т-е-я г-д-н-. ------------- Третя година. 0
Tret-a h-dyna. T_____ h______ T-e-y- h-d-n-. -------------- Tretya hodyna.
Четири су сата. Ч-т---та---дина. Ч_______ г______ Ч-т-е-т- г-д-н-. ---------------- Четверта година. 0
Che--e--- ---y--. C________ h______ C-e-v-r-a h-d-n-. ----------------- Chetverta hodyna.
Пет је сати. П’-та г--ина. П____ г______ П-я-а г-д-н-. ------------- П’ята година. 0
Pʺyata-h--yna. P_____ h______ P-y-t- h-d-n-. -------------- Pʺyata hodyna.
Шест је сати. Ш--та----и--. Ш____ г______ Ш-с-а г-д-н-. ------------- Шоста година. 0
S--sta-h--yn-. S_____ h______ S-o-t- h-d-n-. -------------- Shosta hodyna.
Седам је сати. Сьо-- -од-н-. С____ г______ С-о-а г-д-н-. ------------- Сьома година. 0
S-o-a--o-yna. S____ h______ S-o-a h-d-n-. ------------- Sʹoma hodyna.
Осам је сати. Во-ьм- -о-и-а. В_____ г______ В-с-м- г-д-н-. -------------- Восьма година. 0
Vos-ma--o-y-a. V_____ h______ V-s-m- h-d-n-. -------------- Vosʹma hodyna.
Девет је сати . Д---ята -о-и--. Д______ г______ Д-в-я-а г-д-н-. --------------- Дев’ята година. 0
Devʺya-a---dyna. D_______ h______ D-v-y-t- h-d-n-. ---------------- Devʺyata hodyna.
Десет је сати. Де--т- го-и--. Д_____ г______ Д-с-т- г-д-н-. -------------- Десята година. 0
De-ya-a--ody-a. D______ h______ D-s-a-a h-d-n-. --------------- Desyata hodyna.
Једанаест је сати. О--надц----г--ин-. О_________ г______ О-и-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Одинадцята година. 0
Od--ad----t- -o-y--. O___________ h______ O-y-a-t-y-t- h-d-n-. -------------------- Odynadtsyata hodyna.
Дванаест је сати. Дв----ц--а---дина. Д_________ г______ Д-а-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Дванадцята година. 0
Dv-n---s-at- h-dy--. D___________ h______ D-a-a-t-y-t- h-d-n-. -------------------- Dvanadtsyata hodyna.
Једна минута има шездесет секунди. Хв----а-ма- ш-с-десят-се-у--. Х______ м__ ш________ с______ Х-и-и-а м-є ш-с-д-с-т с-к-н-. ----------------------------- Хвилина має шістдесят секунд. 0
K--y-yna m-ye s--stde-yat s-ku--. K_______ m___ s__________ s______ K-v-l-n- m-y- s-i-t-e-y-t s-k-n-. --------------------------------- Khvylyna maye shistdesyat sekund.
Један сат има шездесет минута. Г-д--- м-є-ш-с---ся--------. Г_____ м__ ш________ х______ Г-д-н- м-є ш-с-д-с-т х-и-и-. ---------------------------- Година має шістдесят хвилин. 0
H-d-na --y--s-is--esy-t -hv-ly-. H_____ m___ s__________ k_______ H-d-n- m-y- s-i-t-e-y-t k-v-l-n- -------------------------------- Hodyna maye shistdesyat khvylyn.
Један дан има двадесет и четири сата. Д-нь-ма- ---д--т--ч-ти------ини. Д___ м__ д_______ ч_____ г______ Д-н- м-є д-а-ц-т- ч-т-р- г-д-н-. -------------------------------- День має двадцять чотири години. 0
Denʹ maye --adts-at-------r----d---. D___ m___ d_________ c______ h______ D-n- m-y- d-a-t-y-t- c-o-y-y h-d-n-. ------------------------------------ Denʹ maye dvadtsyatʹ chotyry hodyny.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...