Рјечник

sr У робној кући   »   uk В магазині

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [п’ятдесят два]

52 [pʺyatdesyat dva]

В магазині

[V mahazyni]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Йдем------газ-н? Й____ в м_______ Й-е-о в м-г-з-н- ---------------- Йдемо в магазин? 0
Y̆de---- m-haz--? Y̆____ v m_______ Y-d-m- v m-h-z-n- ----------------- Y̆demo v mahazyn?
Ја морам обавити куповину. Я п-----н - повин---зро---- --купи. Я п______ / п______ з______ з______ Я п-в-н-н / п-в-н-а з-о-и-и з-к-п-. ----------------------------------- Я повинен / повинна зробити закупи. 0
Y- povyne- / -o-------r----y-zak---. Y_ p______ / p______ z______ z______ Y- p-v-n-n / p-v-n-a z-o-y-y z-k-p-. ------------------------------------ YA povynen / povynna zrobyty zakupy.
Хоћу пуно тога да купим. Я-х-чу---об-------а-- зак-п--. Я х___ з______ б_____ з_______ Я х-ч- з-о-и-и б-г-т- з-к-п-в- ------------------------------ Я хочу зробити багато закупів. 0
Y----ochu--rob-t--b---t- -a-u---. Y_ k_____ z______ b_____ z_______ Y- k-o-h- z-o-y-y b-h-t- z-k-p-v- --------------------------------- YA khochu zrobyty bahato zakupiv.
Где су канцеларијски артикли? Де-є-к-н-е-яр--кі т-в---? Д_ є к___________ т______ Д- є к-н-е-я-с-к- т-в-р-? ------------------------- Де є канцелярські товари? 0
De ye---nts-lya-sʹki tova-y? D_ y_ k_____________ t______ D- y- k-n-s-l-a-s-k- t-v-r-? ---------------------------- De ye kantselyarsʹki tovary?
Требам коверте и папир за писма. М-ні потріб-- кон--рт--і--о--о-и---а-і-. М___ п_______ к_______ і п_______ п_____ М-н- п-т-і-н- к-н-е-т- і п-ш-о-и- п-п-р- ---------------------------------------- Мені потрібні конверти і поштовий папір. 0
M--i--o------------r-- i p-----vyy- pa--r. M___ p_______ k_______ i p________ p_____ M-n- p-t-i-n- k-n-e-t- i p-s-t-v-y- p-p-r- ------------------------------------------ Meni potribni konverty i poshtovyy̆ papir.
Требам хемијске оловке и фломастере. Мен- по-----і -у-ки -------а-те-и. М___ п_______ р____ т_ ф__________ М-н- п-т-і-н- р-ч-и т- ф-о-а-т-р-. ---------------------------------- Мені потрібні ручки та фломастери. 0
M-ni po-r---i-ruchky ---f-o-ast--y. M___ p_______ r_____ t_ f__________ M-n- p-t-i-n- r-c-k- t- f-o-a-t-r-. ----------------------------------- Meni potribni ruchky ta flomastery.
Где је намештај? Д--- м--л-? Д_ є м_____ Д- є м-б-і- ----------- Де є меблі? 0
D- ---m-bli? D_ y_ m_____ D- y- m-b-i- ------------ De ye mebli?
Требам ормар и комоду. М-н- по-рі-ні-ш--а-- -омо-. М___ п_______ ш___ і к_____ М-н- п-т-і-н- ш-ф- і к-м-д- --------------------------- Мені потрібні шафа і комод. 0
Meni--ot--bn--s--fa----o--d. M___ p_______ s____ i k_____ M-n- p-t-i-n- s-a-a i k-m-d- ---------------------------- Meni potribni shafa i komod.
Требам писаћи сто и регал. М-----о-р---- п----о-и--стіл і-по-и--. М___ п_______ п________ с___ і п______ М-н- п-т-і-н- п-с-м-в-й с-і- і п-л-ц-. -------------------------------------- Мені потрібні письмовий стіл і полиця. 0
Meni--o--ib-- -y-ʹ-ovyy̆-st-l-- pol-ts--. M___ p_______ p________ s___ i p________ M-n- p-t-i-n- p-s-m-v-y- s-i- i p-l-t-y-. ----------------------------------------- Meni potribni pysʹmovyy̆ stil i polytsya.
Где су играчке? Д- - і-раш-и? Д_ є і_______ Д- є і-р-ш-и- ------------- Де є іграшки? 0
De-ye-ih--s-k-? D_ y_ i________ D- y- i-r-s-k-? --------------- De ye ihrashky?
Требам лутку и медведића. Ме-- по--і-ні л--ька і----ш-в-- ---м-д-к. М___ п_______ л_____ і п_______ в________ М-н- п-т-і-н- л-л-к- і п-ю-е-и- в-д-е-и-. ----------------------------------------- Мені потрібні лялька і плюшевий ведмедик. 0
M--i-p---------y--ʹka-- p-yus--v-y---------k. M___ p_______ l______ i p_________ v________ M-n- p-t-i-n- l-a-ʹ-a i p-y-s-e-y-̆ v-d-e-y-. --------------------------------------------- Meni potribni lyalʹka i plyushevyy̆ vedmedyk.
Требам фудбалску лопту и шах. Мен--п-трі--і фут-оль--й--’яч-----х-. М___ п_______ ф_________ м___ і ш____ М-н- п-т-і-н- ф-т-о-ь-и- м-я- і ш-х-. ------------------------------------- Мені потрібні футбольний м’яч і шахи. 0
Meni po-ribn- ---bol-------'y-ch-i-s-----. M___ p_______ f_________ m_____ i s______ M-n- p-t-i-n- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c- i s-a-h-. ------------------------------------------ Meni potribni futbolʹnyy̆ m'yach i shakhy.
Где је алат? Де є --стру---ти? Д_ є і___________ Д- є і-с-р-м-н-и- ----------------- Де є інструменти? 0
D- ye----trum--ty? D_ y_ i___________ D- y- i-s-r-m-n-y- ------------------ De ye instrumenty?
Trebam čekić i kliješta. Мен----т---ні-мо--т-к - п--с-о---ц-. М___ п_______ м______ і п___________ М-н- п-т-і-н- м-л-т-к і п-а-к-г-б-і- ------------------------------------ Мені потрібні молоток і пласкогубці. 0
M-ni--ot----- m----ok i-----k-h-bt-i. M___ p_______ m______ i p____________ M-n- p-t-i-n- m-l-t-k i p-a-k-h-b-s-. ------------------------------------- Meni potribni molotok i plaskohubtsi.
Trebam bušilicu i odvijač. Мені--от--бні-д-и------икрут--. М___ п_______ д____ і в________ М-н- п-т-і-н- д-и-ь і в-к-у-к-. ------------------------------- Мені потрібні дриль і викрутка. 0
Meni-po-r-b-i-d--l--------utka. M___ p_______ d____ i v________ M-n- p-t-i-n- d-y-ʹ i v-k-u-k-. ------------------------------- Meni potribni drylʹ i vykrutka.
Где је накит? Д--- п-и--а--? Д_ є п________ Д- є п-и-р-с-? -------------- Де є прикраси? 0
De--e-pry-r-s-? D_ y_ p________ D- y- p-y-r-s-? --------------- De ye prykrasy?
Требам огрлицу и наруквицу. М-н--пот--б---лан--ж-- і-б-а--ет. М___ п_______ л_______ і б_______ М-н- п-т-і-н- л-н-ю-о- і б-а-л-т- --------------------------------- Мені потрібні ланцюжок і браслет. 0
Me-i ---ri-----a-t-y-z--k-- -r---e-. M___ p_______ l__________ i b_______ M-n- p-t-i-n- l-n-s-u-h-k i b-a-l-t- ------------------------------------ Meni potribni lantsyuzhok i braslet.
Требам прстен и наушнице. М-ні -отр-б-- п--сте-- - -е-е-ки. М___ п_______ п_______ і с_______ М-н- п-т-і-н- п-р-т-н- і с-р-ж-и- --------------------------------- Мені потрібні перстень і сережки. 0
Me-i po-ri-----e---enʹ i-s-r--hky. M___ p_______ p_______ i s________ M-n- p-t-i-n- p-r-t-n- i s-r-z-k-. ---------------------------------- Meni potribni perstenʹ i serezhky.

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!