Рјечник

sr У ресторану 2   »   uk В ресторані 2

30 [тридесет]

У ресторану 2

У ресторану 2

30 [тридцять]

30 [trydtsyatʹ]

В ресторані 2

[V restorani 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Cок од јабуке, молим. Я--у-ни- с--, ---ь-л--ка. Яблучний сік, будь-ласка. Я-л-ч-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Яблучний сік, будь-ласка. 0
Ya--u---y-- ---- ---ʹ--aska. Yabluchnyy- sik, budʹ-laska. Y-b-u-h-y-̆ s-k- b-d---a-k-. ---------------------------- Yabluchnyy̆ sik, budʹ-laska.
Лимунаду, молим. Ли-о-а-- -у----а---. Лимонад, будь-ласка. Л-м-н-д- б-д---а-к-. -------------------- Лимонад, будь-ласка. 0
Lym-n----b--ʹ-l-sk-. Lymonad, budʹ-laska. L-m-n-d- b-d---a-k-. -------------------- Lymonad, budʹ-laska.
Сок од парадајза, молим. То--тн-й с----бу-ь---с-а. Томатний сік, будь-ласка. Т-м-т-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Томатний сік, будь-ласка. 0
To---ny-̆-sik,---d------a. Tomatnyy- sik, budʹ-laska. T-m-t-y-̆ s-k- b-d---a-k-. -------------------------- Tomatnyy̆ sik, budʹ-laska.
Ја бих радо чашу црвеног вина. Я-б в-п-в-/ вип-----е-и- -е--о--г- в---. Я б випив / випила келих червоного вина. Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х ч-р-о-о-о в-н-. ---------------------------------------- Я б випив / випила келих червоного вина. 0
YA b -y----/-vy-y-- ke--k- -hervonoh- v-na. YA b vypyv / vypyla kelykh chervonoho vyna. Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- c-e-v-n-h- v-n-. ------------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh chervonoho vyna.
Ја бих радо чашу белог вина. Я - -и-ив - ---ила-кел--------о-ви--. Я б випив / випила келих білого вина. Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х б-л-г- в-н-. ------------------------------------- Я б випив / випила келих білого вина. 0
YA-b-v--yv / -y---a-ke-------l----vy--. YA b vypyv / vypyla kelykh biloho vyna. Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- b-l-h- v-n-. --------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh biloho vyna.
Ја бих радо флашу шампањца. М-н-- б-дь-л-с-а,--л---- ш----нсь----. Мені, будь-ласка, пляшку шампанського. М-н-, б-д---а-к-, п-я-к- ш-м-а-с-к-г-. -------------------------------------- Мені, будь-ласка, пляшку шампанського. 0
M---,-b-d---a-k-- -ly-s------------ʹk-h-. Meni, budʹ-laska, plyashku shampansʹkoho. M-n-, b-d---a-k-, p-y-s-k- s-a-p-n-ʹ-o-o- ----------------------------------------- Meni, budʹ-laska, plyashku shampansʹkoho.
Волиш ли рибу? Ти л-би- р-б-? Ти любиш рибу? Т- л-б-ш р-б-? -------------- Ти любиш рибу? 0
Ty-lyub-sh -y--? Ty lyubysh rybu? T- l-u-y-h r-b-? ---------------- Ty lyubysh rybu?
Волиш ли говедину? Т- --би- ял-в----у? Ти любиш яловичину? Т- л-б-ш я-о-и-и-у- ------------------- Ти любиш яловичину? 0
T- l-------yalo-y---n-? Ty lyubysh yalovychynu? T- l-u-y-h y-l-v-c-y-u- ----------------------- Ty lyubysh yalovychynu?
Волиш ли свињетину? Ти--ю-и- свин-н-? Ти любиш свинину? Т- л-б-ш с-и-и-у- ----------------- Ти любиш свинину? 0
T--l---ys- svynyn-? Ty lyubysh svynynu? T- l-u-y-h s-y-y-u- ------------------- Ty lyubysh svynynu?
Хтео / хтела бих нешто без меса. Я-----в-б----хо---а - --сь --з м’-с-. Я хотів би / хотіла б щось без м’яса. Я х-т-в б- / х-т-л- б щ-с- б-з м-я-а- ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б щось без м’яса. 0
Y- ---t-- b--- kho---a b shch--- --- -'y--a. YA khotiv by / khotila b shchosʹ bez m'yasa. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b s-c-o-ʹ b-z m-y-s-. -------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b shchosʹ bez m'yasa.
Хтео / хтела бих плату са поврћем. Я-хот-в б- - ----л--- --оч--у-ст---у. Я хотів би / хотіла б овочеву страву. Я х-т-в б- / х-т-л- б о-о-е-у с-р-в-. ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б овочеву страву. 0
Y- k--tiv b--/ khot-la---ov---e---st--vu. YA khotiv by / khotila b ovochevu stravu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b o-o-h-v- s-r-v-. ----------------------------------------- YA khotiv by / khotila b ovochevu stravu.
Хтео / хтела бих нешто што не траје дуго. Я-х--у-щ--ь- ------н- т--ба -о-го-чек-т-. Я хочу щось, на що не треба довго чекати. Я х-ч- щ-с-, н- щ- н- т-е-а д-в-о ч-к-т-. ----------------------------------------- Я хочу щось, на що не треба довго чекати. 0
YA k-och------osʹ--n--sh-h- ne tre-a -o--o -hek--y. YA khochu shchosʹ, na shcho ne treba dovho chekaty. Y- k-o-h- s-c-o-ʹ- n- s-c-o n- t-e-a d-v-o c-e-a-y- --------------------------------------------------- YA khochu shchosʹ, na shcho ne treba dovho chekaty.
Желите ли то с пиринчeм? В--х----е це-з р----? Ви хочете це з рисом? В- х-ч-т- ц- з р-с-м- --------------------- Ви хочете це з рисом? 0
V- -h-che----s--z-rys--? Vy khochete tse z rysom? V- k-o-h-t- t-e z r-s-m- ------------------------ Vy khochete tse z rysom?
Желите ли то с резанцима? Ви-х-ч-те--е з----арон--и? Ви хочете це з макаронами? В- х-ч-т- ц- з м-к-р-н-м-? -------------------------- Ви хочете це з макаронами? 0
V--k-o-------se---m-ka-o--m-? Vy khochete tse z makaronamy? V- k-o-h-t- t-e z m-k-r-n-m-? ----------------------------- Vy khochete tse z makaronamy?
Желите ли то с кромпиром? Ви-х-ч-те це-- к--топ-ею? Ви хочете це з картоплею? В- х-ч-т- ц- з к-р-о-л-ю- ------------------------- Ви хочете це з картоплею? 0
V- -hoch--e-tse-z kartop-eyu? Vy khochete tse z kartopleyu? V- k-o-h-t- t-e z k-r-o-l-y-? ----------------------------- Vy khochete tse z kartopleyu?
То ми није укусно. Ц--м--і-н--с-акує. Це мені не смакує. Ц- м-н- н- с-а-у-. ------------------ Це мені не смакує. 0
T-e ---i -e -m--u--. Tse meni ne smakuye. T-e m-n- n- s-a-u-e- -------------------- Tse meni ne smakuye.
Јело је хладно. Їж- х-л-дн-. Їжа холодна. Ї-а х-л-д-а- ------------ Їжа холодна. 0
Ïzh----ol--n-. I-zha kholodna. I-z-a k-o-o-n-. --------------- Ïzha kholodna.
То ja нисам наручио / наручила. Я ць--о--е --мо-л-- / за--вл-ла. Я цього не замовляв / замовляла. Я ц-о-о н- з-м-в-я- / з-м-в-я-а- -------------------------------- Я цього не замовляв / замовляла. 0
YA--s-oh---e--am-vly-- - z-----y-l-. YA tsʹoho ne zamovlyav / zamovlyala. Y- t-ʹ-h- n- z-m-v-y-v / z-m-v-y-l-. ------------------------------------ YA tsʹoho ne zamovlyav / zamovlyala.

Језик и реклама

Реклама представља специјалан облик комуникације. Сврха му је успостављање контакта између произвођача и потрошача. Као и сваки други облик комуникације и рекламирање има дугу историју. Политичари и кафане рекламирају се још од од античких времена. Језик рекламе употребљава специфичне елементе реторике. Пошто има циљ, она је планирана комуникација. Усмерена је буђењу пажње и интересовања конзумената. Али изнад свега намера јој је да нам пробуди жељу за одређеним предметом и наведе нас да га купимо. Из тог разлога је језик рекламе веома једноставан. Користи се мали број речи и једноставни слогани. Ово би требало да нас наведе да добро запамтимо њихову поруку. Уобичајена је употреба извесних врста речи као што су придеви и суперлативи. Оне описују неки предмет као изузетно користан. Зато је језик рекламе увек врло позитиван. Занимљиво је рећи да култура увек условљава језик рекламе. Зато је у стању да нам много тога каже о једној култури. У данашње време појмови као што је лепота или младост доминирају многим друштвима. Речи “будућност” и “безбедност” се такође често помињу. Енглески се радо користи посебно у западним друштвима. Сматра се да је то један модеран и међународни језик. Због тога одлично функционише када су у питању технички производи. Елементи из романских језика употрбљавају се када су у питању уживања и страсти. Они се радо примењују када су у питању прехрамбени производи и козметика. Они који се служе дијалектом радо наглашавају вредности као што су домовина и традиција. Имена производа су врло често неологизми - измишљени изрази. Они углавном немају никакво значење, већ само лепо звуче. Имена неких производа направила су чак и каријеру! Име једне врсте усисивача за прашину (Хувер), чак је постало и глагол ( to hoover -усисивати прашину)!
Да ли си знао?
Холандски спада у групу западногерманских језика. То значи да је сродан с немачким и енглеским. Холандски је матерњи језик за око 25 милиона људи. Већина њих живи у Холандији и Белгији. Али холандски се говори и у Индонезији и Суринаму. Разлог томе је што је Холандија некад била колонијална сила. Тако је холандски био база за разне креолске језике. И јужноафрички африканс је настао из холандског. То је најмлађи члан германске језичке породице. За холандски су карактеристичне многе речи из других језика. Посебно снажан утицај је пре имао француски. Често су преузимане и речи из немачког. Већ неколико деценија у овај језик долази све више енглеских речи. Неки се зато плаше да ће холандски у будућности потпуно нестати.