Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   uk Питання – минулий час 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [вісімдесят шість]

86 [visimdesyat shistʹ]

Питання – минулий час 2

[Pytannya – mynulyy̆ chas 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Яку -р--а-к--ти-н-с--? Яку краватку ти носив? Я-у к-а-а-к- т- н-с-в- ---------------------- Яку краватку ти носив? 0
Ya-- --ava-k- -- n--y-? Yaku kravatku ty nosyv? Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Који ауто си купио / купила? Яки---в----бі-- т--к--и-? Який автомобіль ти купив? Я-и- а-т-м-б-л- т- к-п-в- ------------------------- Який автомобіль ти купив? 0
Ya--y- a--omobi-ʹ ---k---v? Yakyy- avtomobilʹ ty kupyv? Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
На које новине си претплаћен / претплаћена? Я-у --зе---т--пере----тив? Яку газету ти передплатив? Я-у г-з-т- т- п-р-д-л-т-в- -------------------------- Яку газету ти передплатив? 0
Y-ku----e---ty --redp-at-v? Yaku hazetu ty peredplatyv? Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Кога сте видели? К--о-в- ба--л-? Кого ви бачили? К-г- в- б-ч-л-? --------------- Кого ви бачили? 0
K--- -y-bachy--? Koho vy bachyly? K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Кога сте срели? Ког--В--з-стр--и? Кого Ви зустріли? К-г- В- з-с-р-л-? ----------------- Кого Ви зустріли? 0
Ko-o Vy---st-i--? Koho Vy zustrily? K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Кога сте препознали? К-г- Ви-п-зн--и? Кого Ви пізнали? К-г- В- п-з-а-и- ---------------- Кого Ви пізнали? 0
Koho-V--pi----y? Koho Vy piznaly? K-h- V- p-z-a-y- ---------------- Koho Vy piznaly?
Када сте устали? Ко-и Ви--с-ал-? Коли Ви встали? К-л- В- в-т-л-? --------------- Коли Ви встали? 0
Ko-y Vy-vs-aly? Koly Vy vstaly? K-l- V- v-t-l-? --------------- Koly Vy vstaly?
Када сте почели? К-----и п-ча-и? Коли Ви почали? К-л- В- п-ч-л-? --------------- Коли Ви почали? 0
Ko-y V---oc-a-y? Koly Vy pochaly? K-l- V- p-c-a-y- ---------------- Koly Vy pochaly?
Када сте престали? Ко----и-п--пи---и? Коли Ви припинили? К-л- В- п-и-и-и-и- ------------------ Коли Ви припинили? 0
K--y--y--r-py----? Koly Vy prypynyly? K-l- V- p-y-y-y-y- ------------------ Koly Vy prypynyly?
Зашто сте се пробудили? Чо---Ви п-о-и---и--? Чому Ви прокинулися? Ч-м- В- п-о-и-у-и-я- -------------------- Чому Ви прокинулися? 0
Chomu V- -ro--nu-ys-a? Chomu Vy prokynulysya? C-o-u V- p-o-y-u-y-y-? ---------------------- Chomu Vy prokynulysya?
Зашто сте постали учитељ? Ч-му-Ви---ал---чи-ел--? Чому Ви стали вчителем? Ч-м- В- с-а-и в-и-е-е-? ----------------------- Чому Ви стали вчителем? 0
C---u-V--s-al--v-h------? Chomu Vy staly vchytelem? C-o-u V- s-a-y v-h-t-l-m- ------------------------- Chomu Vy staly vchytelem?
Зашто сте узели такси? Чому-Ви---я---та--і? Чому Ви взяли таксі? Ч-м- В- в-я-и т-к-і- -------------------- Чому Ви взяли таксі? 0
Chom--V- v-yal--t-ks-? Chomu Vy vzyaly taksi? C-o-u V- v-y-l- t-k-i- ---------------------- Chomu Vy vzyaly taksi?
Одакле сте дошли? Звідк---и------ли? Звідки Ви прийшли? З-і-к- В- п-и-ш-и- ------------------ Звідки Ви прийшли? 0
Z----- -y-p-yy--hly? Zvidky Vy pryy-shly? Z-i-k- V- p-y-̆-h-y- -------------------- Zvidky Vy pryy̆shly?
Где сте ишли? Куди-Ви ---или? Куди Ви ходили? К-д- В- х-д-л-? --------------- Куди Ви ходили? 0
K-dy -y kho--l-? Kudy Vy khodyly? K-d- V- k-o-y-y- ---------------- Kudy Vy khodyly?
Где сте били? Д- Ви--у--? Де Ви були? Д- В- б-л-? ----------- Де Ви були? 0
D- V- -u--? De Vy buly? D- V- b-l-? ----------- De Vy buly?
Коме си помогао / помогла? К--у-ти-д---міг /--оп-мог-а? Кому ти допоміг / допомогла? К-м- т- д-п-м-г / д-п-м-г-а- ---------------------------- Кому ти допоміг / допомогла? 0
K-mu -y----om-h----op-m---a? Komu ty dopomih / dopomohla? K-m- t- d-p-m-h / d-p-m-h-a- ---------------------------- Komu ty dopomih / dopomohla?
Коме си писао / писала? К-м--ти-на----в / н-п-с---? Кому ти написав / написала? К-м- т- н-п-с-в / н-п-с-л-? --------------------------- Кому ти написав / написала? 0
Ko-- -y-napys-v /--a--sa-a? Komu ty napysav / napysala? K-m- t- n-p-s-v / n-p-s-l-? --------------------------- Komu ty napysav / napysala?
Коме си одговорио / одговорила? К-м- т------о-і--/--ідповіла? Кому ти відповів / відповіла? К-м- т- в-д-о-і- / в-д-о-і-а- ----------------------------- Кому ти відповів / відповіла? 0
Ko-u -- -idpov-- ----d-----a? Komu ty vidpoviv / vidpovila? K-m- t- v-d-o-i- / v-d-o-i-a- ----------------------------- Komu ty vidpoviv / vidpovila?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...