Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   uk Питання – минулий час 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [вісімдесят шість]

86 [visimdesyat shistʹ]

Питання – минулий час 2

Pytannya – mynulyy̆ chas 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Яку-к--ватк--ти-н-с--? Я__ к_______ т_ н_____ Я-у к-а-а-к- т- н-с-в- ---------------------- Яку краватку ти носив? 0
Y-ku -rav--ku -----s-v? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Који ауто си купио / купила? Який -в-омоб--ь т- куп-в? Я___ а_________ т_ к_____ Я-и- а-т-м-б-л- т- к-п-в- ------------------------- Який автомобіль ти купив? 0
Y-ky-̆---tom-b-lʹ-t-----y-? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
На које новине си претплаћен / претплаћена? Я-у га-ет---и п-редплат-в? Я__ г_____ т_ п___________ Я-у г-з-т- т- п-р-д-л-т-в- -------------------------- Яку газету ти передплатив? 0
Ya-u--a--tu-ty p-r-dp--t--? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Кога сте видели? Ког- в--ба-или? К___ в_ б______ К-г- в- б-ч-л-? --------------- Кого ви бачили? 0
Ko-o--y b--h-l-? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Кога сте срели? Ко-------у-т--л-? К___ В_ з________ К-г- В- з-с-р-л-? ----------------- Кого Ви зустріли? 0
Ko---Vy z-str--y? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Кога сте препознали? К--о-В--піз---и? К___ В_ п_______ К-г- В- п-з-а-и- ---------------- Кого Ви пізнали? 0
Ko------pi-n---? K___ V_ p_______ K-h- V- p-z-a-y- ---------------- Koho Vy piznaly?
Када сте устали? Ко---Ви вст-л-? К___ В_ в______ К-л- В- в-т-л-? --------------- Коли Ви встали? 0
Kol--Vy--st---? K___ V_ v______ K-l- V- v-t-l-? --------------- Koly Vy vstaly?
Када сте почели? Кол- -и поч---? К___ В_ п______ К-л- В- п-ч-л-? --------------- Коли Ви почали? 0
K-ly--------al-? K___ V_ p_______ K-l- V- p-c-a-y- ---------------- Koly Vy pochaly?
Када сте престали? Ко-и--и-пр-п---ли? К___ В_ п_________ К-л- В- п-и-и-и-и- ------------------ Коли Ви припинили? 0
K-l- V- p----nyl-? K___ V_ p_________ K-l- V- p-y-y-y-y- ------------------ Koly Vy prypynyly?
Зашто сте се пробудили? Чому-В- прок--у-и--? Ч___ В_ п___________ Ч-м- В- п-о-и-у-и-я- -------------------- Чому Ви прокинулися? 0
C--m--V--p-o-ynu-ys-a? C____ V_ p____________ C-o-u V- p-o-y-u-y-y-? ---------------------- Chomu Vy prokynulysya?
Зашто сте постали учитељ? Чо-у--и---а---в---елем? Ч___ В_ с____ в________ Ч-м- В- с-а-и в-и-е-е-? ----------------------- Чому Ви стали вчителем? 0
Cho-- Vy-s-aly v-----l-m? C____ V_ s____ v_________ C-o-u V- s-a-y v-h-t-l-m- ------------------------- Chomu Vy staly vchytelem?
Зашто сте узели такси? Ч-м- В------- --к--? Ч___ В_ в____ т_____ Ч-м- В- в-я-и т-к-і- -------------------- Чому Ви взяли таксі? 0
Cho-- -y v--al--ta-si? C____ V_ v_____ t_____ C-o-u V- v-y-l- t-k-i- ---------------------- Chomu Vy vzyaly taksi?
Одакле сте дошли? Зв--ки--- пр--ш--? З_____ В_ п_______ З-і-к- В- п-и-ш-и- ------------------ Звідки Ви прийшли? 0
Z--dky -y pr---s-ly? Z_____ V_ p________ Z-i-k- V- p-y-̆-h-y- -------------------- Zvidky Vy pryy̆shly?
Где сте ишли? Куд- В--х-ди--? К___ В_ х______ К-д- В- х-д-л-? --------------- Куди Ви ходили? 0
K--y -y-k-o-yl-? K___ V_ k_______ K-d- V- k-o-y-y- ---------------- Kudy Vy khodyly?
Где сте били? Д---и бул-? Д_ В_ б____ Д- В- б-л-? ----------- Де Ви були? 0
D---- --l-? D_ V_ b____ D- V- b-l-? ----------- De Vy buly?
Коме си помогао / помогла? К--у----доп-м-- --д---м--ла? К___ т_ д______ / д_________ К-м- т- д-п-м-г / д-п-м-г-а- ---------------------------- Кому ти допоміг / допомогла? 0
K-mu ---dop-mih /-d-po---l-? K___ t_ d______ / d_________ K-m- t- d-p-m-h / d-p-m-h-a- ---------------------------- Komu ty dopomih / dopomohla?
Коме си писао / писала? К-----и---пи-а- - на-и----? К___ т_ н______ / н________ К-м- т- н-п-с-в / н-п-с-л-? --------------------------- Кому ти написав / написала? 0
K--u -- nap-sa- / na-y--l-? K___ t_ n______ / n________ K-m- t- n-p-s-v / n-p-s-l-? --------------------------- Komu ty napysav / napysala?
Коме си одговорио / одговорила? Ко-у -и ві--овів-/-ві-п--іл-? К___ т_ в_______ / в_________ К-м- т- в-д-о-і- / в-д-о-і-а- ----------------------------- Кому ти відповів / відповіла? 0
Ko---ty-v-dp--iv --------i--? K___ t_ v_______ / v_________ K-m- t- v-d-o-i- / v-d-o-i-a- ----------------------------- Komu ty vidpoviv / vidpovila?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...