Рјечник

sr Куповина   »   hu Bevásárlás

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [ötvennégy]

Bevásárlás

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ја желим купити поклон. S-----n-k-v-nn--e-y-aj--dé--t. S________ v____ e__ a_________ S-e-e-n-k v-n-i e-y a-á-d-k-t- ------------------------------ Szeretnék venni egy ajándékot. 0
Али ништа превише скупо. De n-- -ú---r--át. D_ n__ t__ d______ D- n-m t-l d-á-á-. ------------------ De nem túl drágát. 0
Имате ли можда ташну? T-l-n e-y -é--tá-ká-? T____ e__ k__________ T-l-n e-y k-z-t-s-á-? --------------------- Talán egy kézitáskát? 0
Коју боју желите? Mi---n-s---- szeret-e? M_____ s____ s________ M-l-e- s-í-t s-e-e-n-? ---------------------- Milyen színt szeretne? 0
Црну, браон или белу? Feke-é-,-bar--t--a-- -eh--e-? F_______ b_____ v___ f_______ F-k-t-t- b-r-á- v-g- f-h-r-t- ----------------------------- Feketét, barnát vagy fehéret? 0
Велику или малу? E---n--y--, --g--egy-kics--? E__ n______ v___ e__ k______ E-y n-g-o-, v-g- e-y k-c-i-? ---------------------------- Egy nagyot, vagy egy kicsit? 0
Могу ли видети ову? Me----ab-- -zt né--e-? M__ s_____ e__ n______ M-g s-a-a- e-t n-z-e-? ---------------------- Meg szabad ezt néznem? 0
Је ли од коже? Bőr-ő----n? B_____ v___ B-r-ő- v-n- ----------- Bőrből van? 0
Или је од вештачког материјала? Vag--m-b----l--an? V___ m_______ v___ V-g- m-b-r-ő- v-n- ------------------ Vagy műbőrből van? 0
Наравно, од коже. Bő-ből-termé-zet----. B_____ t_____________ B-r-ő- t-r-é-z-t-s-n- --------------------- Bőrből természetesen. 0
То је нарочито добар квалитет. E--eg----l-n---n ---mi-ő--gű á-u. E_ e__ k________ j_ m_______ á___ E- e-y k-l-n-s-n j- m-n-s-g- á-u- --------------------------------- Ez egy különösen jó minőségű áru. 0
А ташна је заиста повољна. É- a kéz-t--k- ára----óba- n-g-on-k-dv--ö. É_ a k________ á__ v______ n_____ k_______ É- a k-z-t-s-a á-a v-l-b-n n-g-o- k-d-e-ö- ------------------------------------------ És a kézitáska ára valóban nagyon kedvezö. 0
Ова ми се допада. E--te-szi---ekem. E_ t______ n_____ E- t-t-z-k n-k-m- ----------------- Ez tetszik nekem. 0
Ову ћу узети. Ezt----ze-. E__ v______ E-t v-s-e-. ----------- Ezt veszem. 0
Могу ли је евентуално заменити? E-et-eg v--sz-c-er--------e-t? E______ v________________ e___ E-e-l-g v-s-z-c-e-é-h-t-m e-t- ------------------------------ Esetleg visszacserélhetem ezt? 0
Подразумева се. Ma---ó- érte--dő. M______ é________ M-g-t-l é-t-t-d-. ----------------- Magától értetődő. 0
Запаковаћемо је као поклон. B-cs-m-go--u-------eg- ---ndék. B____________ m___ e__ a_______ B-c-o-a-o-j-k m-n- e-y a-á-d-k- ------------------------------- Becsomagoljuk mint egy ajándék. 0
Тамо преко је благајна. A--ú-olda-o- -a--a ----t--. A t_________ v__ a p_______ A t-l-l-a-o- v-n a p-n-t-r- --------------------------- A túloldalon van a pénztár. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.